Od davne 1938. godine, kada se Supermen prvi put pojavio u stripu, deca su postala opčinjena idejom o postojanju super-nadljudskih moći, a onda su se u decenijama za nama nizali borci za pravdu, heroji koji pomažu slabijima, lete, skaču, premeštaju okeane i planine, sve dok ne spasu svet. Sve bolji od boljeg, sve jači od jačeg, sve plemenitiji i moćniji. Pa ko da im nađe manu? Deca sigurno ne, a i zašto bi. Nemojte ni vi.
Superheroji su, priznajte, potrebni i nama. Ne očekujemo da to budu neki mišićavi momci koji pogledom seku čelične ploče, već ljudi od krvi i mesa koji prkose vremenu i uspevaju da budu bolji, plemenitiji, uspešniji, humaniji od nas. Pa ako se mi divimo vrhunskim sportistima, ljudima koji su pobedili najteže bolesti, dobrovoljnim davaocima krvi i vatrogascima, jer su oni naši heroji, onda je jasno da i deca moraju nekome da se dive. Suština je u tome da i mi, odrasli, i deca, želimo da se identifikujemo sa njima, sa boljima i moćnijima od nas.
Za decu su superheroji najbolji od najboljih i potpuno su realni. Oni u početku, zbog sopstvenih ograničenja, sa svešću da odrasli mogu mnogo više od njih, ne sumnjaju da postoje junaci koji mogu više od mame i tate. Superheroji deci ulivaju nadu, daju im snagu kad ih vršnjaci odbace, bude im maštu i pomažu da odrastaju sa uverenjem da će i oni jednog dana imati neku supermoć.
Deca su maštovita, čak i više od kreatora superheroja, pa ne sumnjaju u to da jedna obična banana može da pretvori Erika u Bananamena, da Betmen ne postoji, da Spajdermen ne ispaljuje mreže i da u kanalizaciji ispod njihove zgrade ne žive Nindža Kornjače. Sumnja počinje da se javlja tek kad se u priču umešaju odrasli.
Ukoliko se dete lepo igra s vršnjacima i ukoliko njegova opčinjenost bilo kojim superjunakom ne ometa njegov porodični i socijalni život, ne razbijajte mu iluzije, posebno ne brutalno. Naravno da ne treba da im govorite da su to gluposti, filmovi i igračke koji služe za otimanje novca roditeljima, jer ta istina detetu neće koristiti. Ono treba da veruje u pobedu dobra nad zlom, pravdu, srećne ishode...
Međutim, deo istine ne smete da skrivate zbog detetove bezbednosti kako ne bi, pomislivši da svi mogu da lete, sebe dovelo u životnu opasnost. U tom smislu prihvatljiv objašnjenje glasi „Deca ne lete, ne lete roditelji, samo superheroji u kakvog ćeš ti možda jednom izrasti ako jedeš povrće, slušaš roditelje, pereš ruke, odlaziš u krevet na vreme...“.
Vidite... Superheroji mogu da koriste i vama.
Foto: alan-ad_images-pixabay
