Da smo svaki put kad nas dete nije poslušalo dobili dinar, imali bismo zavidnu ušteđevinu, nove automobile, fantastične slike sa skupih letovanja i zimovanja, ili makar malo manje muka s plaćanjem računa i servisiranjem svih mesečnih obaveza. To je nepobitna činjenica, jer deca često jednostavno ignorišu naše molbe i zato ih ne treba moliti.
Iako je ovo u potpunoj suprotnosti sa svim dosadašnjim savetima razvojnih psihologa, koji su nam poručivali da se deci obraćamo s poštovanjem, kao odraslima, kao razumnim i saradljivim osobama, treba priznati da ovakav pristup ne prolazi u svim situacijama i kod sve dece. Ona jednostavno imaju periode kada molbe i pitanja shvataju doslovno, pa u skladu s tim i odgovaraju.
Kada odraslu osobu u restoranu pitate da li može da vam doda so, ne postoji mogućnost da odgovor bude negativan, ali će vam zato većina dece, kada ih pitate da li mogu da krenu na kupanje, reći NE ili NE SADA. Odrasla osoba pitanje neće doživeti kao pitanje, ali će zato skoro svako dete zaključiti da je NE podjednako prihvatljiv odgovor kao DA.
Psiholog Linda Akredolo, savetnica za roditelje i koautor programa „Baby Hearts“, nije zagovornica naređivanja, ali naglašava da deca moraju da dobijaju jasne instrukcije.
– Pitanja kojima odrasli pokazuju ljubaznost, a nisu pitanja, njih samo zbunjuju i zato ih treba izbegavati. Deca žele da imaju što veću kontrolu nad svojim malim životima, pa će iskoristiti svaku priliku da sprovedu svoju volju. Da se kupaju kad oni hoće, da spavaju dokle žele, da se igraju kad nije vreme za igru – objašnjava Akredolo.
Sa njom se slaže i dr Alan E. Kazdin, profesor psihologije i dečje psihijatrije na Univerzitetu Jejl, i dodaje da svaki zahtev može da se izgovori prijatnim glasom koji povećava šanse da on bude odmah ispunjen.
– „Molim“ je čarobna reč koja je najdelotvornija baš onda kada ne molite već zahtevate. „Molim te da odmah pokupiš igračke“ dete ne može da shvati pogrešno kao što može da se desi ako kažete „Možeš li, molim te, da pokupiš igračke“. Kad vi, kao roditelji naučite da pravite razliku između toga, naučiće i dete“ – kaže dr Kazdin i poručuje da se iz komunikacije s decom izbace retorička pitanja.
I dr Kazdin i Linda Akredolo ističu magičnu moć reči „Hvala“, posebno u situacijama kada je dete poslušalo roditelje i uradilo nešto što bi radije izbeglo.
– Kad ono nakon vašeg „Molim te da odmah pokupiš igračke“ prekine igru i uradi ono što ste tražili, obevezno mu se zahvalite jer time pokazujete da poštujete njegov napor i poslušnost. Ako oseća da ste zadovoljni njegovim ponašanjem, poslušaće vas i svaki sledeći put, a to vam je i cilj – objašnjava dr Kazdin i navodi nekoliko primera koji bi roditeljima mogli da olakšaju snalaženje u raznim situacijama.
POGREŠNO
„Šta želiš da obučeš sutra kad pođeš u vrtić?“
DELOTVORNO
„Želiš li sutra da obučeš roze ili zelenu majicu?“
POGREŠNO
„Koliko sam puta rekla da sredite sobu? Na šta ovo liči? Možete li to da sredite odmah?“
DELOTVORNO
„Molim vas da ovog trenutka počnete da sređujete sobu. Dolazim za 10 minuta da pokupim stvari za pranje.“
POGREŠNO
„Hoćeš li da izvedeš psa napolje da piški?“
DELOTVORNO
„Vreme je da pas ide napolje. Uzmi povodac i kreni! Sigurno ne želiš da mu strada bešika“
POGREŠNO
„Možeš li da ostaviš taj tablet i da radiš nešto korisno, za promenu?“
DELOTVORNO
„Molim te da odmah ostaviš tablet, da se svučeš i spremiš za tuširanje.“
Shvatate? Ne treba da molite već da tražite da se nešto uradi i to od najranijih dana. Samo tako će dete naučiti da postoje zahtevi o kojima se ne polemiše.
Foto: 5712495-pixabay, edsavi30-pixabay,RobinHiggins-pixabay-opt
