Ne postoji dobra ideja koju mi ne možemo da upropastimo! Ne verujete? Hajde da na primeru odeljenskih i vrtićkih Vajber grupa vidimo da li je to tačno... Smišljene su radi lakše i brže razmene korisnih i važnih informacija koje se tiču sve dece jednog odeljenja ili grupe u vrtiću, a postale su leglo licemerja, poligon za obračune i svađe, mesto za širenje lažnih vesti... Ako i dalje ne verujete, pogledajte komentare nekih roditelja, zapitajte se u koju grupu vi spadate, pa u septembru pamet u glavu.
„Proklinjem dan kada sam ušao u Vajber grupu roditelja dece s kojima moja Janja ide u odeljenje. Ne mogu više pa podnesem keve koje se prenemažu, padaju u nesvest od miline, dele komplimente jedna drugoj, a ovamo pas s maslom ne bi pojeo ono što Branka priča o Jaci i Jelici i obrnuto. Grupno hvale sve naše anđelčiće, svoje najviše, a čujem ih kako govore svojim ćerkama da nemaju šta da traže sa onom malom opajdarom, a sinovima da se klone onih primitivaca i divljaka iz odeljenja. Povraća mi se od njih. I najradije bih im to napisao, ali glupo mi je zbog dece“, kaže Dejan Lončarević (34) sa Novog Beograda.
I njegovom kumu, čije dete na jesen kreće u prvi razred, najviše smeta licemerje. Kaže da je većina roditelja protekle tri-četiri godine „bacala drvlje i kamenje“ na vaspitačice, a sada su se lomili ko će da im kupi skuplji poklon i ko će da napiše patetičniju poruku.
„Ljudi nisu normalni. Oni su, bre, 1. januara, minut posle ponoći, slali čestitke u grupu. Pitao sam se kako niko od njih ne otrča da čestita Novu godinu rođenom detetu, mužu, bratu, sestri, roditeljima, jedinom prijatelju, nego čestitaju nama što se viđamo na pet minuta ispred vrtića“, bio je iskren i Saša, ali nije želeo da kaže svoje prezime.
„Ja sam nekako mislila da je Vajber grupa korisna stvar, da napišemo da nam je dete dobilo boginje ili vaške, da saznamo da li neko nekoga grize, tuče, čupa, ignoriše... Mislila sam da ćemo se tako lakše organizovati kad se skuplja novac za rođendanske poklone, kad kupujemo papir za crtanje i druge potrepštine, a grupa je služila samo za hvalisanje, za kačenje fotki sa rođendana i skupih rođendanskih poklona, slika letovanja i zimovanja uz gomilu smajlija i srca. Muka mi je od majki i očeva čija deca nit’ piške, nit’ kake, a kamo li da imaju vaške, a glava puna gnjida,“ rekla nam je mama petogodišnje devojčice iz jednog zemunskog vrtića, ali ni ona nije htela da se predstavi.
Najgore je, izgleda, na kraju školske godine, kada roditelji nezadovoljni zaključenim ocenama kreću s pitanjima... „Da li je još nekoga ona krava biologičarka zakinula za ocenu kao moju Tamaru“, „Vredi li ići kod hemičarke i moliti je za peticu ili čekati veće. Ako ona Aci da četvorku, srpkinja će mu dati pet, pa će moći da bude odličan“...
„Idi, draga, obavezno kod hemičarke. Kaži joj da će mu uspeh biti važan dogodine, zbog upisa u srednju“, odgovara jedan roditelj i zove drugog „Zamisli kretenku, hoće da traži četvorku od hemičarke, a dete joj cele godine imalo između dva i tri. Šta ja, kojoj su dete ojadili sa ocemama da kažem“...
Tokom godine, pokazao je razgovor s drugim roditeljima, postoje i veći problemi od licemerja.
„Iako smo se još na početku prvog razreda dogovorili da napravimo vajber grupu da bismo razmenjivali informacije o domaćim zadacima, polasku na rekreativnu i jednodnevne izlete, sakupljanju novca, jer to prvaci često zaborave da pomenu kad dođu kući, ja sam od te grupe imala samo frustracije. Kad god mi je sin zbog bolesti odsustvovao iz škole, molila sam da mi slikaju i okače na grupu šta se tog dana radilo, a oni ništa. Vidim ko je sve pročitao poruku, al’ niko ne odgovara. Pitam kad ima kontrolni, svi se prave ludi, da bi moje dete dobilo četvorku. Tu me secite me ako dogodine uđem u novu grupu“, ogorčena je Smiljana Arsenijević (38) sa Voždovca.
Dragica, mama jedne osmakinje, nije htela da čeka kraj godine. Isključila se iz grupe na kraju šestog razreda i glava joj je, kaže, od tada mirna.
„Pukao mi je film kad su mame tri najpopularnije devojčice koje kinje sve ostale počele da napadaju sve ostale po grupi. One male šmizle valjda svaki dan odu kući pa sa trep-trep ispričaju roditeljima svakakve laži. Onda njihove majke drže nama ostalima predavanje kako da vaspitavamo decu jer su one, kao, čitav život podredile podizanju svojih anđelčica koje su najlepše, najbolje, najpametnije i najfinije. Pukao mi je film pa sam im okačila slike na kojim im ćerke puše i piju pivo iza škole. Od tada sam ja mrtva za njih, ali i one za mene. Ovi ostali ih trpe jer je jedna farmaceut, prodaje im antibiotike bez recepta, druga radi u policiji, pa im je korisna zbog vađenja dokumenata preko reda, a treća im daje popust kad im prodaje torte koje sama sprema“.
Ovo su iskustva samo četiri roditelja. Sigurni smo da biste i vi imali da kažete nešto na ovu temu...
Foto: hindustantimes.com, scarymommy.com, twwiter.com, baltimorecellphonerepair.com, mirror.co.uk,
