Iako su meteorolozi u protekla dva meseca nekoliko puta ozbiljno pogrešili najavljujući veom visoke temperature i sunčane dane, želimo da im verujemo da je pred nama početak pravog leta. Ako su ovog puta u pravu, predstoje nam temperature iznad 30 stepeni kojima će se neki, naročito deca, mnogo obradovati, a nekima, u to uglavnom spadaju mame i bake, neće biti baš mnogo drago, jer im vrućina nameće striktnija kuhinjska pravila.
Na visokim temperaturama namirnice se brže kvare, a češća su i trovanja uzrokovana opasnim mikroorganizmima koji se lako šire preko loše opranog i neadekvatno čuvano posuđa. Nakon svakog obroka, kao i u toku pripremanja hrane, naročito ako se za pripremu različitih namirnica koristi isto posuđe, posuđe treba oprati deterdžentom i isprati toplom vodom, posušiti i posle upotrebe odložiti na odgovarajuće mesto.
Posebna opasnost preti iz drvenih dasaka za sečenje. Njih, na primer, treba prati rastvorom limuna ili sode bikarbone koji upijaju neprijatne mirise. Pre sečenja voća i povrća dasku treba prebrisati ovlaženim sunđerom, kako bi drvo upilo vodu, pa onda neće upijati sokove iz isečenih namirnica.
Prema preporukama stručnjaka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović batut“, žitarice se čuvaju na suvom, hladnom i tamnom mestu, najbolje u staklenim teglama sa poklopcem, a hleb u platnenoj ili papirnatoj vreći, jer tako čuva vlažnost. Mada sveže povrće i voće treba čuvati od sunca i visoke temperature, stajanjem u frižideru ono gubi svežinu, a time i vitamine, posebno vitamin C. Sveže voće se lako prepoznaje po mirisu i ukusu, jedrom i zdravom omotaču. Voće koje se čuva pod nepovoljnim uslovima i dugo, pogotovu na sobnoj temperaturi, nutritivno je manje vredno, ali može da se koristi, dok ono koje je počelo da truli, nije za ishranu.
Voće i povrće, zbog rizika od trovanja hemijskim sredstvima kojima je tretirano, bez obzira na to da li se koristi sirovo ili termički obrađeno, treba temeljno oprati vodom. Povrće se čuva neoprano i neoljušteno do pred samu upotrebu. Zeleno lisnato povrće čuvajte u frižideru, u papirnim, a ne u plastičnim kesama koje skupljaju vlažnost, ali zato južno voće može da se čuva na sobnoj temperaturi, a suvo voće u staklenim teglama na hladnom i suvom mestu.
Namirnice životinjskog porekla brže se kvare jer su dobra podloga za rast bakterija, a najosetljiviji su meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa njihovom čuvanju u toku leta treba posvetiti posebnu pažnju.
Mleko i mlečni proizvodi – jogurt, kiselo mleko i beli sirevi – moraju se čuvati u frižideru kako biste sprečili razmnožavanje mlečnih bakterija. Dugotrajno mleko posle otvaranja ni u frižideru ne sme da se čuva duže od tri dana, a poseban oprez preporučuje se za čuvanje i konzumiranje mlečnog sladoleda jer on može da posluži kao izvanredna podloga za prenošenje mikroorganizama koji su uzročnici teških trovanja epidemijskih razmera.
Svetska zdravstvena organizacija je dala 10 zlatnih pravila za pripremu bezbedne hrane
1) Odaberite bezbedan postupak obrade životnih namirnica
2) Perite ruke pre, u toku i posle pripreme hrane
3) Brižljivo i temeljno kuvajte sve namirnice životinjskog porekla na temperaturi višoj od 70 stepeni C, naročito živinu, svinjetinu, jaja i jela od mesa
4) Pripremljenu hranu odmah jedite i ne čuvajte je duže od četiri sata na temperaturi kuhinje
5) Termički obrađenu hranu čuvajte na temperaturi nižoj od 10 stepeni C (najbolje na +4 u frižideru) i to u plitkim, pokrivenim posudama
6) Temeljno podgrevajte kuvanu hranu
7) Sprečite kontakt sirovih namirnica i termički obrađene hrane
8) Održavajte kuhinjski pribor besprekorno čistim
9) Zaštitite hranu od insekata, glodara i drugih životinja
10) U kuhinji koristite samo higijenski ispravnu vodu.
Foto: omanday.com, leaf.tv, greatist.com, thecookingdepot.co, spirossoulis.com, chr-hansen.com
