S vremena na vreme u medijima se pojavi po koja lepa priča mladih ljudi koji su stresan život u gradu zamenili seoskom idilom, preselivši čitavu porodicu, obično na dedovinu. Oni su se neretko odlučivali da nastave porodičnu tradiciju uzgoja životinja i da isoriste znanje i veštine svojih roditelja, koji su bitna karika u ovom porodičnom biznisu. Odluko o promeni načina života kao I profesije nije ni malo laka, ali za većinu je od presudnog značaja bila želja da njihova deca spokojno rastu na otvorenom, na svežem vazduhu i da uživaju u prirodnoj, zdravoj hrani koju sami proizvedu.
Treba napraviti samoodrživo domaćinstvo
.jpg)
Uzgoj životinja prati dobra organizacija i proračunato ulaganje, te su brojni primeri mladih koji žele da zaokruže celu priču. Jelena i Vladica iz Debelice, sela u Istočnoj Srbiji pre desetak godina pokrenuli su farmu ovaca. Oboje fakultetski obrazovani i uspešni u svojim profesijama odlučili su da se presele u porodičnu kuću nedaleko od grada i uz podršku porodice pokrenu uzgoj umatičnjenih ovaca.
Dok njihova deca uživaju u bezbrižnoj igri na čistom vazduhu oni na svojim njivama proizvode hranu za životinje. Uzgoj životinja nije lak posao jer zahteva veliku posvećenost i svakodnevni angažan, te sve one koji bi da krenu njihovim stopama savetuju da dobro razmisle i unapred zaokruže priču jer je za ovakvo poslovanje radna snaga presudna.
Kada je reč o umatičnjenim ovcama ili kozama subvencije su značajne ali se i o njima valja dobro raspitati.
Šta treba da znaju uzgajivači životinja
Dolazak do velikih trgovinskih lanaca za mlade proizvođače gotovo je nemoguća misija, ali u vreme razvoja interneta i društvenih mreža ne postoji prepreka plasiranja gotovih proizvoda. Ljudi u gradovima teže zdravoj ishrani i spremni su da plate proveren kvalitet. Na to je računala i Mirjana iz okoline Valjeva koja na pijacama plasira mlečne i suhomesnate proizvode. Pored toga što zna da njena porodica uživa u benefitima proizvoda bez aditiva, sve veći broj je I zadovoljnih kupaca te u budućnosti planira da poveća broj grla i otvori mini mlekaru.
Za pčelarstvo nije nužno preseljenje u seosku sredinu
Iako se med pre svega koristi u ishrani, njegovo blagotvorno dejstvo i dostupnost omogućili su zastupljenost i u kozmetici. Bilo da je profesionalno ili bavljenje pčelarstvom iz hobija, dobar med lako dolazi do kupaca. Vladimir iz Kruševca se pre nešto više od pet godina odlučio da iskoristi znanje svog oca u uđe u svet pčelarstva. Koristi blagodeti netaknute prirode u neposrednoj blizini Kopaonika, pa pčele u sezoni redovno seli na proverene lokacije kako bi i obezbedio kvalitetnu ispašu, a pre svega kvalitetan bagrem. Za njega je pčelarstvo hobi ali i dodatan izvor prihoda, te su po potrebi angažovani i supruga I deca koja, iako su srednjoškolci, sve više vole da provode vreme u prirodi.
Vanredno stanje su svi oni koji nemaju vikendicu ili porodično imanje u blizini svojih prebivališta, morali da provedu u stanu, zatvoreni u četiri zida. Oni srećniji uživali su na seoskom čistom vazduhu imajući priliku da razmisle o prednostima koje selo nudi kao i eventualnom započinjanju poslova vezanih za uzgoj životinja, voćarstvo ili vinogradarstvo.
Bez obzira koliko ozbiljno bavljenje poljoprivredom u samom početku izgledalo treba sagledati sve njegove prednosti i mane jer su ulaganja velika pa samim tim i rizik poslovanja. Pored finansijske najbitnija je podrška porodice ili plaćena radna snaga, jer je u pitanju svakodnevni višečasovni rad. Ono o čemu takođe treba razmisliti jeste osiguranje, te se domaća osiguravajuća kuća “Dunav osiguranje” pobrinula da ponudi pakete namenjene poljoprivredi a više o njima OVDE.
promo tekst
Foto: pixabay
