Čini se da smo koliko juče dočekivali novu godinu, pravili planove za proslave rođendana, za letovanje, upis u vrtiće, škole ili za neke druge velike važne korake u životu, a zapravo već za koji dan ćemo zagaziti u drugu polovinu 2022. Ovih dana su najavljene tropske vrućine, pa je važno da se upoznamo sa nekim od saveta Instituta za javno zdravlje Grada Kragujevca za predstojeće letnje mesece.
Što je detete mlađe, to nivo opreza treba da bude veći
• Decu starosti do 12 meseci nikako ne treba izlagati suncu!
• Izlaganje suncu dece do treće godine života mora biti minimalno, uz obaveznu zaštitu kremom za decu sa visokim zaštitnim faktorom.
• Izlaganje male dece sunčevim zracima u početku treba da iznosi svega nekoliko minuta, potom se taj period postepeno povećava na najduže dvadeset minuta.
• Tokom celog leta potrebno je da deca nose šeširiće i kapice sa obodom dovoljno velikim da im štiti glavicu od jakog sunca.
• Decu često treba nuditi vodom i tečnošću da ne dođe do dehidratacije jer su oni brzom gubljenju tečnosti putem znojenja i urina.
Opšte preporuke za boravak na suncu
• Izbegavajte boravak na otvorenom prostoru u periodu od 10 do 17 časova kada je sunce najjače.
• Nosite odgovarajuću odeću od prirodnog materijala, rastresitog tkanja, svetlih boja (pamuk, lan, svila) i adekvatnu obuću.
• Zaštitite se kačketom ili šeširom, naočarima za sunce, rashlađujte se lepezom.
• Za delove tela koji su izloženi sunčevim zracima, koristiti kreme sa visokim zaštitnim faktorima (30+). Kreme za zaštitu od štetnih UVA i UVB zraka treba naneti na kožu pola sata pre izlaganja suncu, a postupak ponoviti na svaka dva sata dokle god ste izloženi Sunčevim zracima, na taj način smanjujemo oštećenje kože. Najbolje je da pustite da koža sama upije zaštitnu kremu bez dodatnog utrljavanja.
• Obavezno sa sobom nositi flašicu sa vodom.
Prilagodite ishranu vremenskim prilikama
• Redovno uzimajte obroke (obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera, dve dnevne užine) koji će vam sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.
• Povećajte unos dobro opranog povrća – svežeg ili spremljenog kuvanjem (na pari ili u vodi) ili grilovanjem (oko 300 g/dan).
• Povećajte unos adekvatno opranog voća (oko 500 g/dan ).
• Umereno konzumirajte mlečne proizvode, pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurt i obrano mleko. Izbegavajte jake sireve, kajmak, pavlaku i maslac zbog velikog procenta masnoće.
• Smanjite unos mesa. Koristite pre svega ribu, piletinu i ćuretinu.
• Izbegavajte prženje i pohovanje mesa, kao i konzumaciju suhomesnatih proizvoda.
• Svakodnevno unosite manje količine žitarica i hleba, smanjite upotrebu pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće.
• Obratite pažnju na pravilno čuvanje namirnica koje se tokom letnjih meseci brže kvare, pre svega namirnice životinjskog porekla jer predstavljaju pogodno tle za rast bakterija. Najosetljivije su meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa ih obavezno treba čuvati u frižideru.
Na visokim temperaturama unosite dovoljno tečnosti
• Ukoliko nemate zdravstvenih problema, unosite osam do deset čaša vode na dan.
• Osim vode, dobar izbor su i prorodni sokovi.
• Smanjite unos mineralne vode do dve čaše dnevno (koja bi trebalo da bude negazirana i umereno hladna).
• Izbegavajte unos alkohola, napitaka sa kofeinom i gaziranih bezalkoholnih pića jer pogoduju dodatnom gubitku vode.
• Izbegavajte šećer i veštačke zaslađivače za zaslađivanje tečnosti.
Vodite računa o ličnoj higijeni više no inače
• Redovno se tuširajte i kupajte rashlađenom, odnosno mlakom vodom više puta dnevno: pre odlaska na spavanje, nakon dolaska sa posla, iz grada, mesta za rekreaciju.
• Svakodnevno održavajte toaletu pazuha, nogu, lica i redovno perite zube.
• Redovno provetravajte prostoriju u kojoj boravite, spuštajte roletne na prozorima, podešavajte rad klima uređaja tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sredine u kojoj boravite ne bude veća od 7 do 10 stepeni.
U najtoplijem delu dana izbegavajte fizičku aktivnost
• Ne preterujte sa fizičkim naprezanjem, vežbanjem i dugim hodanjem.
• U koliko postoji mogućnost, planirajte obavljanje svoje svakodnevne aktivnosti pre 10 i nakon 17 časova.
• Ukoliko se bavite fizičkom aktivnošću ili vežbanjem, unosite tečnost pre, tokom i nakon određene aktivnosti. Ponesite vodu sa sobom i tokom vežbanja popijte jednu čašu vode na svakih 15-20 minuta čak i ako ne osećate žeđ. Nakon vežbanja pijte vodu kako biste nadoknadili izgubljenu tečnost.
• Lezite da spavate pre ponoći. San pre ponoći okrepljuje umoran ogranizam, regeneriše tkiva i čini da sutradan budemo odmorni.
Foto:xavier-mouton-unsplash, herney-pixabay,xavier-mouton-unsplash,dbreen-pixabay
