ПРОЛАЗАК НАЈСВЕТЛИЈЕ КОМЕТЕ НАШЕГ ДОБА
- Питања и одговори -
Поводом једног од најзанимљивијих астрономских догађаја у последњој деценији, проласка комете ИСОН непосредно близу Сунца крајем новембра 2013, отварају се многа питања – како она о сјају и судбини ове комете тако и она о астрономији данас. Шта нас очекује у наредне две недеље?
1. Шта jе ИСОН?
ИСОН је комета која долази из Ортовог облака, веома далеког и хладног дела Сунчевог система. Са језгром пречника неколико километара, јури ка Сунцу брзином од 60 километара у секунди. С обзиром на своју изузетно ексцентричну орбиту, ИСОН се више неће вратити у наше крајеве. Сунцу ће бити најближа 28. новембра, када ће му прићи на свега 1,2 милиона километара. Због тога ће на небу бити видљива и голим оком. Откад jе откривена, 21. септембра прошле године, комета ИСОН jе поставила изузетно висока очекивања и наjавила небеску представу читавоj планети. Открила су је двојица руских астронома Виталиј Невски и Артјом Новичонок из опсерваторије International Scientific Optical Network, по чему је и добила име (ISON).
2. Шта су комете?
Комете су мала тела Сунчевог система. Због тога што се наjвећим делом састоjе од леда и прашине, астрономи их називаjу прљавим грудвама. Основни, чврсти део комете, њено jезгро, назива се нуклеус, а углавном су неправилног облика, јер немаjу довољно велику масу и гравитациjу због коjе би формирале сферан облик. Путуjући леденим космосом, комете остаjу залеђене и неактивне. Због њихове веома тамне површине и њихових малих димензиjа, потпуно их jе немогуће детектовати све док не стигну до унутрашњег дела Сунчевог система. Оно што комете чини препознатљивим jе њихов реп. Када комета приђе довољно близу Сунцу, почне да испарава због све јачег Сунчевог зрачења ствараjући око себе кому – бљештави, сферни облак гаса, коjи може бити већи од нуклеуса и милион пута. Ова испарења се у млазевима сливаjу у правцу дувања соларних ветрова, формираjући чувене репове комета.
3. Одакле комете долазе?
Краткопериодичне комете, или оне коjе кроз Сунчев систем прођу jедном или више пута током 200 година, каква је, на пример, Халејева комета, стижу из Каjперовог поjаса, области коjа се протеже далеко иза орбите наjудаљениjе планете Сунчеве породице,Нептуна. Нека од тела коjа насељаваjу поjас састоjе се од каменитих материjала, али ће код већине преовлађивати лед.Дугопериодичне комете, или оне коjима jе потребно више од 200 година да направе jедну орбиту око Сунца, каква је комета ИСОН, наjвероватниjе долазе из неистражених пространстава Ортовог облака, мистичне и ледене териториjе коjа се налази на пола пута између Сунца и суседне звезде, Алфе Кентаури.
Комете имају различите путање око Сунца – неке попут ИСОН-а само jедном прођу кроз Сунчев систем, пре него што, пратећи хиперболичке или параболичке путање, оду далеко у међузвездани простор да се никада не врате.
4. Колико ће комета ИСОН бити сјајна?
ИСОН и Сунце ће се наћи на наjмањоj удаљености 28. новембра, на свега 1,2 милиона километара изнад површине звезде. Због тога ће букнути тако снажним сjаjем, коjи се наjављуjе jош откад jе откривена, и траjаће све до краjа новембра. Но, професионални астрономи су делимично уздржани у наjавама сjаjа коjи можемо да очекуjемо, а посебно су скептични око медиjских наjава да ће бити вишеструко светлиjа од сjаjа пуног Месеца. Наjвише чему се можемо надати jе да ИСОН буде сjаjна попут планете Венере на ноћном небу, коjа jе у нашем народу позната и као Звезда Даница, а коjа jе трећи наjсjаjниjи обjекат на небу, одмах након Сунца и Месеца. Но, видеће се голим оком jасно, у то нема никакве сумње.
5. Каква судбина чека ИСОН?
Судбина ИСОН-а jе веома неизвесна. Могуће jе да ће на оваj начин изгубити део свог садржаjа, али и да ће прилазак Сунцу окончати на икаровски начин – самосагоревањем. Постоjи више сценариjа. Ако доживи судбину комета ЛИНЕАР из 2000. и комете Еленин из 2011, ИСОН би могла да се дезинтегрише под дејством Сунчевог зрачења и пре 28. новембра, пре него што стигне до наjближе тачке Сунцу. Други сценарио jе да у тачки наjближег проласка звезди, кад њена температура порасте на више хиљада степени, дође до смрти комете – мада делуjе да овакав пакао мало шта може да преживи, стење од кога jе комета ИСОН сачињена неће испарити на овоj температури, али може изгубити на маси, за шта jе тренутно тешко начинити добру претпоставку. Последњи, и по многима наjвероватниjи сценарио, jесте да комета преживи „блиски контакт“ са звездом и настави пут ка леденим пространствима свемира, умањена, али и даље постоjећа.
6. Да ли је ИСОН претња за Земљу?
Скорашња посматрачка историjа памти случаjеве као што jе удар комете Шумеjхер-Леви у планету Jупитер, да комете могу бити и опасне, ако сте зле среће да им се нађете на путањи баш кад наиђу. На срећу, пролазак ИСОН-а не само да је безопасан него jош ниjе ни проузроковао већу забринутост.
Истражите више о кометама на ЦПН порталу Елементаријум: http://elementarium.cpn.rs/tag/komete/
