Oliver Pal Gajodi iz Bajmoka kod Subotice danas slavi prvi rođendan. Neće biti kod kuće sa mamom i tatom, već u Institutu za decu i omladinu u Novom Sadu, na respiratoru, u krevetiću u kojem je proveo skoro 10 meseci. Oliver boluje od spinalne mišićne atrofije tip 1 (SMA 1) u čijem lečenju može da pomogne samo lek „zolgensma“, genetska terapija koja koja košta 2,1 miliona dolara, a ovom iznosu treba dodati i 300.000 dolara za putne i bolničke troškove.
Znači, danas svi moramo da poklonimo Oliveru za rođendan makar jedan SMS 848 na 3030, a ko želi i može, nek uplati i više na račune ove hrabre bebe. Nema sumnje da će potreban iznos biti prikupljen, jer smo od početka godine za Sofiju, Lenu, Aniku i Minju već obezbedili po 2,4 miliona dolara i time pokazali da umemo da brinemo jedni o drugima.
I neka vaša današnja donacija za Olivera bude početak davanja i darivanja jer je to simbol praznika koji nam predstoje. Neka vaš SMS ili uplata za Olivera budu povod da svoju decu naučite da budu humana, da budu solidarna, da dele, da pomažu onima koji imaju manje od njih, da daruju i da usrećuju druge.
Praznici su savršeno vreme za buđenje empatije, veštine koja se uči kao što se uče plivanje i vožnja bicikla i koja se ne zaboravlja, kao ni plivanje i vožnja bicikla. Empatija je sposobnost da prepoznamo i razumemo tuđa osećanja, da proživimo ono što oseća neko drugi, da se povežemo s tom osobom... Da bi dete naučilo da bude saosećajno, odrasli moraju da mu pokažu kako da razmišlja izvan sopstvenog iskustva, kako da oseti ono što nekoga muči i kako da poželi da pomogne drugome.
To znači da danas treba da ispričate svojoj deci priču o Oliveru, o njegovoj borbi za život, da im primerom neke bebe iz vašeg okruženja dočarate koliko je Oliver mali i da im obavezno kažete da će on dobiti tu bitku uz pomoć svih dobrih ljudi, pa i vaše porodice.
Pričajte im o deci koja neće provesti praznike sa roditeljima medicinskim radnicima koji se danonoćno bore protiv korone, za zdravlje i živote svih nas. Pričajte im o deci vatrogasaca, policajaca koji dežuraju u novogodišnjoj noći, o deci koja neće imati bogatu gozbu, gomile slatkiša i poklona. Pričajte im da ima mnogo dece koja se ne raduju praznicima jer žive bez jednog ili bez oba roditelja, o deci u domovima, deci koja odlaze u svratišta da bi se okupala, pojela nešto toplo, malo se zagrejala i dobila čistu odeću. Pomozite im da shvate koliko su srećna jer su zdrava, jer žive u srećnim porodicama i imaju mnogo više nego mnogi njihovi vršnjaci.
Pomozite im da shvate da ništa od toga ne treba da uzimaju zdravo za gotovo, kao da se podrazumeva da dobijaju sve što požele, i da treba da budu zahvalni na svakom poklonu bez obzira ne njegovu vrednost. Ako i vaša deca dobijaju gomile poklona što od vas, što od familije, što od firmi u kojima radite, a posebno ako je reč o gomilama igračaka, odeće i slatkiša, pitajte ih da li bi nešto od toga poklonila nekome ko ima daleko manje ili nema ništa. Računa se čak i ako se odreknu nečega što im se baš i ne sviđa, ali bi se sigurno osećala posebno ako bi odvojili deo svog džeparca ili ušteđevine za kupovinu poklona ili, još bolje, ako bi poklone napravili i odneli sami.
Najvažnije je da ulepšaju nekome praznike i da nauče koliko je dobro deliti.
Foto: bgca.org, daytonparentmagazine.com
