Svi pravoslavni vernici sutra slave Detinjce, jedan od najzanimljivijih praznika koji pada u treću nedelju pred Božić. Prema pisanju magazina „Istorija“, početkom 20. veka u Beogradu najviše su se radovala deca bez roditelja koja su se starala sama o sebi. Ona su na Detinjce ujutro prolazila pored kuća bračnih parova bez dece koji su, kao slučajno, izlazili nekim svojim poslom na ulicu. Pravili su se da ne haju za decu koja se vrzmaju oko njih, a onda bi sa komadima kanapa izvučenih odnekud počinjali da ih „love“. Prvo bi pohvatali i vezali najmlađu decu, jer su najsporija, a potom i ostale. Kako nisu imali čime da se „otkupe“, mališani bi dobijali poklone ako svečano izjave da su bili dobri tokom cele godine.
A kako vezivanje i drešenje simbolički predstavlja pripremu za doček Božića, najvećeg praznika koji je čoveka vezao s Bogom, Detinjci se slave i danas. Tokom decenija menjao se način praznovanja, ali se sve svodilo na to da rano ujutru, posle bogosluženja, odrasli vezuju svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se koriste kaiš, kanap ili neki deblji konac. Deci se zavežu noge ili ruke, pa se onda jedan deo kanapa veže za stolicu ili sto. Kako bi ih roditelji ili odrasli odvezali, deca moraju da „plate otkup“ za drešenje, zbog čega ih odrasli unapred podsećaju da treba da spreme slatkiše, voće ili neke sitne poklone.
Ako ste planirali da sutra vezujete decu, spremite pribor, a njih upozorite na ono šta ih čeka. Samo nemojte da im kažete da ćete im vratiti poklone koje vam daju za drešenje. Nek se iznenade.
Detinjci, kao i Materice i Oci spadaju u omiljene dečje praznike zbog zanimljivih običaja koji se za njih vezuju, a naročito zbog toga što iznova povezuju decu i roditelje, jačaju njihovu ljubav i doprinose međusobnom razumevanju. Deca su, obrni-okreni, glavni akteri svih dešavanja, a pokloni, čak i kad deca daruju, na kraju završavaju u njihovim rukama.
Foto: KRiemer-pixabay
