Prema našim običajima, rano ujutro na Badnji dan muška čeljad idu u šumu po badnjak, drvo hrasta koje treba da se iseče iz tri udarca. Badnjak simboliše Isusa Hrista i uveče se unosi u kuću. Na selu se i danas tako radi, dok se u gradu badnjak kupuje. To nikako nije čitav mladi hrast, pa čak ni velika grana, već vezica grančica i lišća uvezanog crvenom tračicom. Uz kupljeni badnjak obično se dobije i stručak slame, kesica pomešanog zrnevlja pšenice i kukuruza i grančica drena koja simbolizuje zdravlje i snagu.
Badnjak u kuću neposredno pre večere unosi domaćin. Iako se običaji razlikuju od mesta do mesta, od kuće do kuće, u većini domova za njim idu deca, a dočekuje ih domaćica. Domaćin ponavlja kvoc-kvoc, deca mu odgovaraju sa piju-piju, a domaćica ih posipa onim zrnevljem, orasima i bombonama. Potom jedni drugima čestitaju badnji dan sa „Dobro veče Badnjače“ i „Dobro veče i srećno vam Badnje veče“. Badnjak sa smotuljkom slame ide pod sto, a negde na selima još unose naramke slame, prostiru je po podu i na njoj se večera.
Večera je posna i na trpezu se obično iznose prebranac, riba, posna sarma, posni pilav, kiseli kupus, turšija, pite sa krompirom ili prazilukom, slatke pite s jabukama, bundevama, suvo i sveže voće i orašasti plodovi. Na stolu danas obično stoji aranžman od grančica hrasta i jele, sveća, suvog ili svežeg voća i oraha.
U novije vreme kod nas je zaživelo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu ili ispred manastira. No, to ne treba da vas spreči da zarad dečjeg zadovoljstva ostavite nekoliko listića i spalite ih na Božić u vašem domu na sveći.
Foto: alic_pixabay
