S prvim lepim prolećnim danima počinju da se pune čekaonice domova zdravlja i ordinacije pedijatrijskih bolnica, jer se deca, željna sunca, zelenila, čistog vazduha i toplote, ponašaju kao puštena s lanca. Jurcaju, trče, skaču, voze sve što se kotrlja, od rolera do električnih trotineta, penju se svuda gde mogu, pa završavaju odranih kolena i laktova, krvavih dlanova i razbijenih glava. E, ovo poslednje ume da bude opasno, ako je pad ili udarac bio takav da može da izazove potres mozga. Ova povreda je češća nego što nam se čini, jer prema nekim procenama dva miliona dece u svetu završi kod lekara zbog potresa mozga, ali je obično i bezazlenija nego što mislimo.
Šta je tačno potres mozga i kako se prepoznaje?
Osim u igri, deca potres mozga često zadobijaju baveći se sportom, zbog čega je važno da svako pod čijim su nadzorom, bilo da su to roditelji, bake, deke, vaspitačice ili treneri, ume da proceni ozbiljnost povrede. Mališani će često negirati da im nije dobro, kako ne bi morali da prekinu igru, dok će starija deca prećutkivati tegobe kako ne bi bila nazvana kukavicama ili slabićima. Budući da potres mozga može da prati čitav spektar tegoba, nije lako prepoznati ga i proceniti koliko je važno da dete što pre odvedete lekaru.
Potres mozga je, inače, „blaga traumatična povreda mozga“ prouzrokovana udarcem u glavu ili padom koja dovodi do kratkotrajnog zastoja u normalnom funkcionisanju neurona i moždanog tkiva“. Među ozbiljne simptome potresa mozga spadaju glavobolja, povraćanje, zbunjenost, vrtoglavica, otežan hod, poremećaj ravnoteže i osetljivost na svetlost i zvuk. Svi oni zahtevaju hitan odlazak lekaru, dok blaga glavobolja, mala nesigurnost u hodu ili ravnoteži, umor, pad koncentracije i pospanost mogu, a ne moraju da prođu sami od sebe.
Šta ako niste sigurni da je reč o potresu mozga?
Pažljivo pratite svoje dete. Ako ima blage tegobe, ako se u roku od 24 do 48 sati nakon povređivanja glave ne javi nijedan od težih simptoma, ako normalno jede i spava bez trzanja i plakanja, velike su šanse da je sve u redu. Sa decom starijom od šest godina možete da se oslonite i na svoje iskustvo i na svoj instinkt, dok sa mališanima morate biti malo oprezniji. Ukoliko ste u mogućnosti, konsultujte se s pedijatrom pre nego što odvedete dete u dom zdravlja ili bolnicu, jer ni za njega nije dobro da sedi u čekaonicama punim virusa ako njegova povreda ne zahteva pomoć.
Nekada se roditeljima savetovalo da bude dete na svaka četiri sata, kako bi se uverili da je dobro i da nema neuroloških tegoba, a danas važe nove preporuke po kojima ga treba pustiti da spava koliko želi. To, međutim, važi samo za san koji ne prelazi dužinu uobičajenog, ako dete ne ječi, ne plače, ne trza se...
Kako se s pouzdanošću dijagnostikuje povreda?
Ranije se pretpostavljalo da je dete s potresom mozga moralo da izgubi svest, sada se zna da ovaj simptom uglavnom izostaje i da se javlja samo kod manje od 10 odsto povređenih. Iskusni lekari dijagnozu mogu da postave i pomoću testova za procenu ravnoteže, kognitivne funkcije i kretanja očiju, a u Americi treneri koriste posebne aplikacije kako bi procenili da li je detetu potrebna stručna pomoć.
Iako će mnogi roditelji odmah zatražiti snimanje glave, to se u većini slučajeva ne preporučuje jer CT nije dovoljno osetljiv da pokaže znake potresa mozga, tako da ne vredi izlagati dete zračenju. Međutim, kod težih tegoba u prvih 12 do 24 sata nakon potresa mozga, lekar može ako proceni da treba predložiti snimanje da bi se isključila ozbiljnija povreda.
Kako se leči potres mozga i koliko traje oporavak?
Mozak treba da se odmori i mentalno i fizički. Lekari su nekada preporučivali boravak u mraku, u zvučno izolovanoj sobi, ali se danas zna da to nije dobar način jer izaziva dezorijentisanost. Umesto toga, dovoljno je da dete ostane kod kuće, da mu se ograniče aktivnosti dok ne prođu sve tegobe. Za to je obično potrebno sedam do 15 dana, a ponekad i više, kako bi se koncentracija i memorija vratile u normalu.
Kada se oporavak završi, dete bi trebalo još neko vreme, a najmanje dve nedelje, da izbegava jurcanje, trčanje, sportske i druge aktivnosti koje zahtevaju naprezanje. Imajte na umu da je ono veoma ranjivo nakon potresa mozga i da bi, ako se povredi pre nego što zaraste prva povreda, moglo da dođe do ozbiljnih problema. To povećava rizik od opasnog otoka koji se naziva sindrom drugog udara, ali i od dugoročnih kognitivnih problema, a to svakako ne želite.
Foto: ucihealth.org, dolmanlaw.com, askdrsears.com, parents.com
