Sa Nikoletom Šubert, predstavnikom Dunav osiguranja družimo se već nekoliko meseci putem brojnih besplatnih radionica o dojenju koje svakog meseca organizujemo za trudnice u Beogradu. Nikoleta voli druženja sa budućim mamama jer su one nosioci jednog društva, u svojim kućama uglavnom donosioci svih važnih odluka. Ona je ta koja od saznanja da je trudna već razmišlja o budućnosti svog deteta. I sama majka dvojice sada već odraslih momaka prošla je kroz brojne teške situacije koje život nosi i spremna je svoje iskustvo da podeli.
Pored važnog životnog iskustva i brojnih Couch programa koje je završila i volela bi u budućnosti da se time iz hobija bavi pružajući oslonac svima, a ponajviše mladim mamama, Nikoleta svoje radno iskustvo zasniva na osiguranju života. O njemu ne znamo mnogo, a i ne trudimo se da saznamo možda jer smo uplašeni da će nam neko novac zarobiti, da smo i ovako dovoljno kao nacija siromašni pa ne možemo sebi da dozvolimo dodatni trošak. Ili jednostvano, nismo osvešćeni.
Nekadasnja Jugoslavija po pitanju životnog osiguranja bila je u vrhu na evropskom nivou, danas svega 4-5% radno sposobnog stanovništva plaća neku vrstu životnog osiguranja. Za ulazak u Evropsku uniju uslov je 20%.
„Najveci bum osiguranja desio se 1996.godine novim zakonom u oblasti finansija. Gradjani Srbije do tada nisu mogli da imaju osiguranje u devizama, pa su zato praktikovali da novac uplaćuju van zemlje što nije bilo dobro za državu. Još jedna izmena desila se 2008.godine kada je NBS preuzela kompletan nadzor nad osiguranjem, čime je segment osiguranja postao uređen i stabilizovao se. Naša država je prednjačila u prošlom veku po šivotnom osiguranju. Uvek smo imali tu tradiciju. Zato treba raditi na opismenjavanju roditelja po tom pitanju jer deca ne mogu biti osiguranici do 15-e godine.
Svaki agent mora da dodje kod roditelja, objasni mu detalje, da napravi kalkulaciju. Ako roditelj razmišlja o budućnosti svoje dece on će vrlo ozbiljno pristupiti razgovoru. Saznaće i šta osiguranje radi sa njegovim novcem, gde ga plasira. Ovo je vreme samoodgovornosti, nivo zrelosti stanovnistva. Država nije odgovorna za to, moramo da shvatimo da smo sami odgovorni. Dunav kao kuću najviše interesuju riziko osiguranja koja su jedina prava osiguranja."
Često se pitamo koliko je novca dovoljno da mesečno odvajamo na osiguranje
Svako od nas treba da razmisli o sumi koju daje, a realno je da to bude toliko para koliko relano možeš da izdvojiš. U svetu je praksa 5% od plate. Nije svačija plata ista pa nije ni iznos koji svako od nas može da uplati. Što se dece tiče, najbolje je stipendijsko osiguranje. Sami biramo dinamiku placanja i tu nema izmene. Zaključuje se ugovor i onda se sredstva obezbedjuju u NBS. U slučaju da odustanete pre isteka roka, vraća se znatno manji iznos od uloženog jer je osiguranje za Vas već deponovalo novac kod Narodne banke. Česta je praksa da roditelji započinju stipendijsko osiguranje nakon prvog rođendana deteta. Obično se do tada skupi neka lepa svota novca koju roditelji prilože odjednom, a zatim biraju kako iznos tako i tempo plaćanja, o čemu moraju dobro da razmisle. Odvaja se matematička rezerva kao opcija koja pokriva rizike koja osiguravajuća kuca nosi. Zato ne možete da se rukovodite onim „ Danas hoću ,sutra neću! Vi se obavezujete na određeni broj godina plaćanja i bez obzira na zdravstveno stanje osiguranika mi stojimo iza tog stanja na taj dan potpisivanja ugovora. Mi računamo na dogovoreni način uplata i sve što bi se tu poremetilo, iziskivalo bi totalnu promenu osiguranja.
Šta ukoliko se osiguranik predomisli?
Ima dve opcije da odustane. Posle dve godine ima pravo da prestane da plaća i izvrši kapitalizaciju polise. To znači nastavak osiguranja bez plaćanja premije, ali se menja iznos, više nije osigurana suma ona koja je obračunata prilikom sklapanja ugovora, već se ona obračunava na osnovu dotadašnjih uplata. Nema podizanja sredstava do isteka vremena sklapanja ugovora. I dalje je korisnik osiguran, ali mora da sačeka da prođe ugovoreno vreme polise da bi mu novac bio isplaćen. Tako će najviše novca koje je uplatio da sačuva . Imaće i dobit na ta sredstva i sve vreme je osiguran na ta sredstva. Korisnik ima i rok od godinu dana od kada je kapitalizirao da se predomisli i da obnovi polisu, da nastavi sa plaćanjem, da uplati zaostale premije i nastavi pod onim uslovima pod kojima je započeo osiguranje. To je opcija jedan. Opcija dva je otkup osiguranja, za koje mora da prođu tri kalendarske godine. I postoji kod Dunava još jedna opcija prekidanja polise, usled iseljenja iz zemlje, gubitka posla. To je jedan oziljan odnos, Dunav kao kuća je negde uložila taj novac . Nas to košta na godišnjem nivou , mi smo morali unapred da uplatimo celo pokriće u Narodnoj banci Srbije za osiguranu sumu. Zato je važno da klijent zna da će prekidan je polise pre isteka dogovorenog , povući neke posledice i da ne može da mu bude vraćen celokupan iznos. To su sredstva koja se nikada ne mogu povući, mi smo deponovali zalihe novca. Iako naša kuća ima najveće otkupne vrednosti, ne isplati se da povučete novac jer je isplata tada od 40-50%.
Kada je reč o stipendijskom osiguranju " Naše dete" , kako isto funkcioniše?
"Minimalna ugovorna obaveza polise je na 5 godina. Onaj ko sklopi ugovor odlučuje kada će detetu da bude isplaćen novac. Najkasnije sa trinaest godina starosti deteta započinje stipendijsko osiguranje, dok osim u 18-oj isplata može biti i u 26-oj godini deteta. Minimalna starost deteta je 18 godina da bi ono moglo da raspolaže novcem, da bude punoletno, da otvori račun u banci. Dete kao korisnik nema obavezu plaćanja. Ono može da sklopi samo svoju polisu. Prosek u Srbiji za stipendijsko osiguranje je 30 evra mesečno. To je prosek koji je izvodljiv. Za dva deteta na primer možete da napravite dve polise ili na jednoj polisi staviti dva korisnika pa oni dele novac. Deli se 50/50%, mada može i drugačije da dogovore procenat. Ako se ne navede procenat ide na jednake delove. Npr, roditelj ima 30 evra mesečno na raspolaganju. Pošto deca sem blizanaca ne pune 18 godina u istom trenutku onda se gleda da ono mlađe mora imati minimum 18 godina. Uvek je zgodnije napraviti dve polise, svakom po 15 evra mesečno.
Mnogi će, uglavnom iz neznanja reći da je osiguranje mogućnost bogatih, što nije tačno, već odgovornih.
Zemlje u okruzenju imaju slicnu situaciju, Slovenija i hrvatska 20%, jer je to zahtev Evropske unije. Verovatno su taj procenat dobili naredbodavno, ali imamo i primer Rumunije gde je stimulativno, dotirano. Prvih pet godina ako su na primer odlučili osiguranici da plaćaju godišnje 500 evra, država im je pet godina uplaćuje taj isti iznos, što je velika suma. Napravljen je veliki iskorak tada. Osiguranik posle pet godina već ima značajna sredstva za taj period.
I nama predstoji ova faza usaglašavanja sa Evropskom unijom. Država bi mogla da stimuliše na isti način. To su neki modeli koje možemo slediti.
Kod osiguranja je generalno najvažnije dobro odabrati dužinu trajanja polise. Dobro moramo razmisliti ukoliko ostanemo bez posla kolika je suma koju možemo da platimo, šta je to što neće da nas boli finansijski i u nekim drugim okolnostima.
Obično ljudi prvo što će nam reći prilikom razgovora je da nemaju para, i pre nego što saznaju o kom se iznosu radi. Štedećemo kada budemo imali je odgovor osobe koja ima površno znanje ili nikakvo o osiguranju.
Osiguranje je privilegija zdravih i odgovornih, a ne bogatih. Ne treba da imamo mnogo novca već razvijenu svest i zdravlje da bi smo se osigurali."
Više o osiguranje Naše dete pogledajte OVDE
