Finansijska pismenost

Odnos prema novcu je, poput odnosa sa članovima naših primarnih porodica, obojen emocijama koje se formiraju u ranom uzrastu.

Najveći broj ljudi odrasta okružen različitim stereotipima vezanim za novac što utiče na formiranje naših finasijskih navika, ali i na našu sliku o sebi, naše samopouzdanje, samopoštovanje i sistem vrednosti. Mi, kao odrasli, novcem upravljamo vođeni emocijama koje se u nama pokreću kada razmišljamo o njemu, koje su verovatno nastale u detinjstvu i kojih najčešće nismo ni svesni. Na primer, kada detetu kažemo da mora da pere ruke zato što je diralo novac, posledica toga može da bude da dete počne nesvesno da povezuje novac sa nečim lošim.

Takođe, neke od izreka koje su se kao stereoptipi uvukle u naš jezik stvaraju negativan odnos prema novcu. Ako smo kao deca usvojili poruku „Novac kvari ljude“, moguće je da ćemo kao odrasli imati nesvestan otpor prema primanju novca. Moguće je da ćemo imati problem da naplatimo svoje usluge i da ćemo imati ambivalentan odnos prema ljudima koji imaju mnogo novca, to jest da ćemo im u isto vreme zavideti i osuđivati ih.

Stručnjaci kažu da je finansijska pismenost usko povezana sa emocionalnom pismenošću, upravo zbog toga što je naš odnos prema novcu formiran na ranom uzrastu. Istraživanja pokazuju da preko 80% dece razvija navike o upravljanju novcem po ugledu na svoje roditelje. To znači da je najveći broj nas koji smo sada u ulozi roditelja, vaspitača i učitelja, nasledilo svoja ponašanja vezana za sticanje, potrošnju i štednju novca od svojih roditelja, u vreme kada je upravljanje novcem bilo mnogo jednostavnije nego danas.

Mi kroz svoja ponašanja prema novcu, svojoj deci i učenicima treba da „prenosimo“ modele upravljanja novcem koji su zasnovani na proverenim vrednostima i primerima dobre prakse iz prošlosti. U isto vreme, moramo da ih naučimo da se snalaze u svetu punom novih finasijskih proizvoda, agresivnog marketinga i komercijalizacije života. Sasvim je sigurno da su nam za život u današnjim uslovima potrebna nova znanja i nove navike da bismo opstali u uslovima intenzivnih promena i ekonomske nestabilnosti. A još je izvesnije da će generacijama dece koju mi danas odgajamo i obrazujemo, razvijanje finansijske pismenosti biti jedan od prioriteta u obrazovanju.

Dobra vest je da i u našoj zemlji počinje da se razmišlja o ovome i da su nam dostupni sadržaji kroz koje možemo u isto vreme da osnažujemo i edukujemo sami sebe i da podučavamo decu odgovornom odnosu prema upravljanju novcem kao i preduzetničkom ponašanju.

Knjiga "Ako štediš – više vrediš" je jedan od takvih sadržaja, nastala kao rezultat saradnje ljudi i organizacija koji iz različitih uglova prepoznaju važnost i potrebu razvijanja finansijske odgovornosti i preduzetništva kod dece. Ona je namenjena deci, u smislu da se obraća njima, ali je svakako zanimljivo štivo za roditelje, vaspitače, nastavnike i sve one koji se bave decom. Jedan od najboljih načina učenja je onaj gde učimo da bismo podučavali. Kroz ovu knjigu možemo i da učimo i da podučavamo!

Zašto je važno da sebe i decu finansijski opismenjujemo. Život u visoko komercijalizovanim uslovima današnjice, između ostalog, znači i to da najveći broj dece do pete godine života biva izložen velikom broju reklama – do 30.000. Ekonomska kriza čini da se razne kompanije okreću deci kao novoj ciljnoj grupi za prodaju svojih proizvoda. Marketinška industrija se koristi različitim metodama da kod dece, od ranog uzrasta, razvija potrošački mentalitet.

Kao roditelji i nastavnici, mi imamo mogućnost da doprinosimo komercijalizaciji detinjstva ili da je sprečavamo. Da bismo je sprečavali, potrebno je da je prvo prepoznamo, a zatim i da znamo kako da kod dece razvijamo snage koje će ih sačuvati od toga da od ranog uzrasta postanu „potrošači“. Ono što je suprotno potrošnji je stvaralaštvo. Razvijajući kreativnost i stvaralački duh kod dece, mi ih osnažujemo da postaju preduzetni i odgovorni. Učenje o novcu, čemu on služi, kako se zarađuje, kako se štedi i kako se mudro troši, deo je priče o razvijanju odgornosti i kreativnosti kod dece. Kada deca postanu svesna da je novac nešto čime i oni mogu da upravljaju, možemo im pružiti priliku da to i rade.

Ono što je važno da deca od ranog uzrasta shvate je to da novac nije jedini način da dođemo do onoga što želimo. Na primer, detetu možemo dati novac da kupi poklon drugu ili drugarici za rođendan, a onda ga možemo navesti da razmisli šta bi sve mogao da bude dobar poklon za koji ne bi bilo potrebno da se troši taj novac. Možda bi dete nešto moglo da napravi, možda bismo mogli da mu pomognemo da osmisli posebno iznenađenje koje bi moglo da priredi drugu ili drugarici. Na taj način mu pokazujemo da to što imamo novac, ne znači da ga moramo i potrošiti, kao i da se mnoge stvari u životu mogu postići i bez novca.Na žalost, i mi odrasli često nemamo razvijenu svest o tome da je upravljanje novcem veoma odgovorna i važna stvar i da se u upravljanju novcem često ogleda naše umeće upravljanja svojim životom. Svima nam se ponekad dešava da, dok na kasi u supermarketu čekamo na red, u korpu ubacimo čokoladice, žvake ili neke druge proizvode koji se nalaze na policama pored kase. Nismo imali plan da ih kupimo, ali kad su već tu, zašto da ne? Menadžeri supermarketa poznaju fenomen zvani „impulsivna kupovina“ i upravo zato smeštaju ove proizvode blizu kase, da bi nam upali u oči dok čekamo.

Roditelji sa decom mogu da razgovaraju o tome i da zajednički smisle strategiju kako da nauče da ne kupuju stvari impulsivno. Na primer, da se u kupovinu ide samo sa spiskom, ali da se na spisak ubace stvari koje bi bile posebna  „poslastica“. Kada imamo svoju  „poslasticu“ u korpi, nešto što smo mi izabrali, onda odolevamo impulsu da kupimo nešto samo zato što stoji pored kase dok čekamo. Takođe je dobra ideja da se sa decom razgovara o tome da pri kupovini može da se odvoji novac koji bi se dao za čokoladicu ili žvaku i da ga dete negde čuva ili stavlja u kasicu. Posle nekog određenog vremenskog, perioda dete može da vidi da je za taj novac moguće kupiti neku vredniju stvar. Na ovaj način, decu učimo da kritički razmišljaju, postavljaju ciljeve, planiraju i preuzimaju odgovornost.

Još jedan razlog zbog čega je važno da i odrasli i deca razvijaju veštine upravljanja novcem je taj što finansijske institucije danas nude sve više različitih finansijskih proizvoda koji su kompleksni i ponekad teško razumljivi. Kao što mladog čoveka ne bismo poslali da se uključi kao vozač u saobraćaju, a da ga prethodno nismo obučili kako da upravlja automobilom, tako ga ne bi trebalo slati u svet u kojem će da zarađuje i troši novac, a da ga prethodno ne obučimo da upravlja novcem.

Iskustvo u različitim zemljama je da veliki broj građana neadekvatnim korišćenjem kartica i drugih finansijskih proizvoda zapada u dugove koje teško vraća. Posle prvih velikih finansijskih krahova koji su počeli da se dešavaju u svetu, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je 2005. godine organizovala prvo međunarodno istraživanje o finansijskom obrazovanju građana. Rezultati su ukazali na to da veliki broj ljudi ne poseduje znanja u polju finansijke pismenosti. Te iste godine, OECD je izdala Preporuke za principe dobre prakse za razvoj finansijskog obrazovanja, a 2008. je oformila međunarodnu mrežu za finansijsko obrazovanje.

Jedan od projekata ove organizacije je međunarodno PISA testiranje koje se bavi procenom postignuća učenika u zadacima koji se smatraju relevantnim za njihovo buduće efikasno uključivanje u svet odraslih, odnosno „upotrebljovišću” znanja stečenih u školi. Ukoliko je jedan od osnovnih zadataka obrazovanja da pripremi decu za uspešan život u svetu odraslih, onda znanja koja se stiču u školi moraju da odgovaraju potrebama vremena u kojem deca odrastaju i u kojem će živeti.

preuzeto iz knjige "AKO ŠTEDIS VIŠE VREDIŠ - finansijska pismenost za decu, priručnik za decu i roditelje"
autori Vesna Kartal, Snežana Žana Borisavljević i Ljiljana Novković
izdavač: ENCO BOOK, Savez Učitelja Srbije i osiguranje Dunav

EncoBook je dečja izdavačka kuća koja ima za cilj da njihove knjige budu edukativne, lepe, kvalitetne, da ih deca vole, poklanjaju jedni drugima, da im budu dobar drug u njihovom odrastanju.

OVDE možete pogledati sva njihova izdanja u koja spadaju slikovnice, vežbanke, bajke, kao i edicija " Putovanje kroz znanje".

foto: annie-spratt-unsplash