U jednom novobeogradskom parku, u jednoj šumi na Voždovcu i jednom šetalištu u Pančevu okuplja se neki fin i pristojan svet. Mlade mame s decom, mame i tate s decom, bake sa unucima, deke sa unucima, tinejdžerke sa bišonima, mladići sa labradorima, sredovečne gospođe i gospoda sa mešancima, jednim mopsom i jednim haskijem, a tu je i stari profesor sa rodezijskim goničem lavova.
Odrasli, deca i psi dele park, šumu i šetalište. Odrasli imaju zajedničke teme za razgovore, tinejdžerke i mladići imaju zajedničke poznanike i zajedničke omiljene robne marke, a deca i psi imaju zajednička imena.
Kad gospođa Mira vikne iz sveg glasa „Laveeee! Dolazi ovamoooo!“, do nje dotrče dva dečaka, jedna pudla, jedan mešanac i jedan engleski buldog (zapravo, buldog se dogega, jer mrzi trčanje).
Kad Larina mama, iznervirana što ona gaca po blatu, pozove svoju ćerku, do nje dotrče i njena trogodišnjakinja i trinaestomesečna bišonka. I obe joj na čizmama i jakni ostave tragove blatnjavih šapa i šaka.
Isto se dešava kad pozovu Balšu, Boleta, Fridu, Doru, Višnju i Mašu. Jedino se jadna Milunka, s povređenom šapom, sama vraća gazdarici kad čuje svoje ime jer se, naravno, nijedno dete ne zove kao ona.
– Jeste malo čudno, kako da nije – iskrena je Gordana J., kinološki sudija. – Sve je više pasa koji se zovu isto kao deca mojih rođaka i prijatelja i sve je više dece koja, čini mi se, imaju imena koja pre pristaju psima nego ljudima. Pa kako da se ne iznenadim kad mi u ring uđu Višnja ili Maša. Svaki put pomislim da je neko dete zalutalo. Ta, da kažem, ljudska imena uglavnom dobijaju kućni psi, ljubimci, dok se uzgajivači i dalje opredeljuju za Astre, Arone, Atile...
Lavova mama Zorana i Lavova „mama“ Mira uvek se obraduju jedna drugoj kad se sretnu u parku, a i „momci“ se lepo druže, mada onaj veliki voli da vuče malog za rep, a mali voli da gricka nogavice velikom.
– Još dok sam bila trudna odlučila sam da mi se sin zove Lav. Šta fali? Lepo, moćno muško ime. Moćnije od Vuka ili Luke, kako se zove svaki drugi dečak. Što bi meni smetalo što se tri psa iz parka zovu kao moje dete – kaže Zorana i ponosno dodaje „Lav je kralj životinja, a moj Lav je moj kralj“.
U slučaju drugog Lava, prelepe srednje aprikot pudle ili možda bolje reći pudlana, za izbor imena bila je presudna čupava glavica koja je gospođa Miru podsetila na grivu.
– Ja se imenima nikad nisam opterećivala, što bih sad. Uostalom, baš je lepo kad ja viknem „Laveeee“ a njih četvorica trče ka meni. Peti dođe naknadno. Ne zna se koji je slađi, ovi dvonožni ili ovi čupavi i repati – priča kroz smeh Mira i šeretski dodaje „Makar nam se deca i psi lepo zovu, a ne ko ona jadna Milunka.“
Šta mislite? Da li je Lav primerenije ime za psa ili za dete?
Imate li vi omiljena imena?
Foto: petcha.com, findadogminder.com.au, animalbehaviorcollege.com
