Većina nas se sutra vraća na posao nakon tri slobodna dana, koliko se po zakonu praznuje Nova godina, ali zato školarci mogu da odmore do Božića, kao i predškolci koji neće morati u vrtić zahvaljujući bakama i dekama, ali i mamama i tatama koji su uštedeli koji dan starog odmora. Ako ne znate koju zabavu da im predložite za ostatak nedelje, vi posegnite za starim, dobrim, davno zaboravljenim društvenim igrama. Danas se igrajte zajedno, posle nek nastave s drugarima.
Istraživanje agencije „Smart Plus Research“, obavljeno na reprezentativnom uzorku od 1.050 građana Srbije, a koje je objavio sajt dnevnog lista „Danas“, pokazalo je da su karte omiljena društvena igra svakom trećem građaninu Srbije, dok je na drugom mestu jamb, koji preferira skoro 18 odsto. Na trećem mestu su igre asocijacije za koje je glasao svaki deseti ispitanik, nešto manje njih preferira „Ne ljuti se, čoveče“, Monopol i Riziko. Za „nešto drugo“ glasalo je 3,4 odsto ispitanika, dok je 10 odsto njih reklo da ne igra društvene igre.
Društvene igre nemaju samo zabavni karakter
Društvene igre su, kažu dečji psiholozi, višestruko korisne za mališane jer zbližavaju članove jedne porodice, pokazuju im da postoji nešto zabavnije od računara, mobilnih telefona i televizora, ublažavaju rivalitet među braćom i sestrama, jačaju samopouzdanje, popravljaju memoriju i koncentraciju, uče ih strateškom razmišljanju i planiranju, uče ih kako da podnesu poraz, a u određenoj meri su korisne i za obnavljanje osnovih računskih operacija u matematici.
Važno se samo da društvena igra bude prilagođena najmlađim članovima porodice, ali i dovoljno zanimljiva za one starije. Pa hajde da vidimo šta da izaberete.
Mala deca, baš kao i mi odrasli, vole kada su u nečemu dobra i vole da pobeđuju. Da ih ne biste frustrirali i da ne biste njihovu koncentraciju stavljali na ispit, birajte one najpopularnije i svima dobro poznate igre kao što je "Ne ljuti se, čoveče". Mogu da je igraju i sasvim mala deca, čim nauče da broje do 20, jer se manje-više sve svodi na sreću. Kao što joj i samo ime kaže, suština je u prihvatanju poraza, ali i onih koraka koji vode do cilja poput izbacivanja figurica.
U početku detetu možete malo da popuštate, ali bi ono, savetuju psiholozi, već od pete godine moralo da igra po pravilima koja važe za sve.
Kartaške igre su popularne među decom
Kada je reč o kartaškim igrama, tač mogu da igraju i klinci od tri godine, ako znaju kojim redom idu brojevi od jedan do 14. Igra je jednostavna, kažnjavanje za greške ume da bude urnebesno smešno, a radost kada dete pobedi bez popuštanja nemerljiva.
Mau-mau je nešto komplikovanija igra s kartama i nju mogu da igraju deca od šeste godine. Potrebna su vam najmanje tri igrača, od kojih svaki bojom ili brojem „odgovara“ na bačenu kartu prethodnog igrača. Zahteva nešto bolju koncentraciju, ali je utoliko zabavnija.
Za tablić je neophodno da dete zna dobro i brzo da sabira ili makar da ima volje da to nauči, pa se ova igra smatra solidnom vežbom za najmlađe osnovce. Kad ovladaju osnovnim računskim operacijama počeće da pamte karte koje su prošle, što je odlično za popravljanje memorije.
Mališanima pažnja kraće traje, starija deca mogu satima da se igraju
Za razliku od predškolaca, kojima je teško da dugo sede mirno, starija deca uživaju i u igrama koje traju satima, ali to naravno ne znači da uvek treba da birate one koje će vas toliko držati za stolom. A kako oni najradije biraju strateške igre poput Monopola i igre u kojima se napada protivnik, kao što je Riziko, jer usu tada spremni da razvijaju veštine kao što su planiranje strategije, razmišljanje korak unapred, ali i strpljenje koje, istini za volju, većini školaraca nije jača strana.
Školarcima, jer su već dobri u sabiranju, i tablić ume da bude veoma interesantan, ali i jamb koji se preporučuje deci od petog razreda. Osim što će vežbati brzo sabiranje i množenje, razvijaće koncentraciju, a moraće da pokažu i zavidno poznavanje kombinatorike.
Eto... Cela porodica će se zabavljati. Šta ćete lepše od toga?
Koja je omiljena društvena igra vaše porodice? Predložite nam neku novu koju smo zaboravili ili za nju još nismo čuli.
Foto: huncklebarry-pixabay,andre-grunden-pixabay
