Sledeći put kada vaše malo dete prospe pola činije graška na sebe, kada se od glave do pete umaže makaronama u paradajz sosu ili kada krene da istražuje dokle može da dobaci šaku kuvane boranije, umesto da se prepustite nadolazećem nervnom slomu vi duboko udahnite i setite se parafraziranog naslova ovog teksta – musava deca su pametnija od čistunaca!
Objašnjenje za ovaj fenomen relativno je jednostavno i do njega su došli stručnjaci Univerziteta u Ajovi koji su pratili ponašanje 70 mališana uzrasta od 16 do 24 meseca. Tokom opsežnog istraživanja oni su pratili ponašanje, vokabular i temperament mališana tokom jela, naročito tokom uvođenja novih namirnica. Sva deca su sedela u visokim stolicama za hranjenje, neka u društvu roditelja, neka sama, a svima su služeni isti obroci kao što su ovsena kaša, pasirano povrće i meso, testenine, komadi povrća i voća... Rezultati su zanimljivi, ali nisu neočekivani.
Pokazalo se da mala deca koja jedu u društvu odraslih osoba koje tokom obroka komuniciraju sa njima, imenuju namirnice, boje, oblike, ukuse i mirise imaju bogatiji rečnik i bolje se izražavaju nego njihovi vršnjaci koji jedu sami. Slabije rezultate pokazala su i deca koja bolje barataju priborom za jelo, uglavnom plastičnom kašikom, ali i ona koja svaki put poslušaju roditelje kada im kažu „Jedi lepo i polako“, „Pazi da se ne umažeš“, „Ni slučajno ne smeš da se igraš sa hranom“...
Pokazalo se i to da je upravo igranje sa hranom ključno za razvoj inteligencije, naročito kod temperamentne i prirodno radoznale dece koja žele da osete teksturu svake pojedinačne namirnice, one koja testiraju koliko je zalogaj koji nije završio u ustima lepljiv i koliko daleko može da odleti. Naučnici su utvrdili da mališani koji su se igrali hranom mogu da povežu kašu od jabuke sa jabukom, svež brokoli sa pireom od brokolija, sok od šargarepe sa korenom ovog povrća, makarone u paradajz sosu sa paradajzom.
Oni su ocenili da su deca uspevala da povežu boju i miris obroka sa svežim namirnicama, naročito ako su im tokom jela roditelji imenovali ono što se nalazi u tanjiru. Takođe, a to je naročito bitno, zaključeno je i da deca kojoj roditelji nisu brisali svaki trag hrane sa usta, obraza i prstića bolje prihvataju nove namirnice jer ih ne povezuju sa zabranama već sa nečim što im pričinjava zadovoljstvo.
Zato, poručuju stručnjaci Univerziteta u Ajovi, podstičite decu da jedu sama, dozvolite im da se igraju hranom i prihvatite musava lica i kosu punu mrvica kao zalog za budućnost. Važno je samo da od najranijeg uzrasta jedete zajedno sa decom i da razgovarate sa njima, a manire im usađujte tokom odrastanja.
Ako do sada niste imali vremena za to, jer ste balansirali između posla, kućnih obaveza i brige o deci, tokom ovog leta nađite malo slobodnog vremena. Ne požurujte ih dok jedu, pustite ih da se mažu i prljaju, biće inteligentnija.
Foto: kidspot.com.au, kindercarepediatrics.ca, soznatelno.ru, catraquinha.catracalivre.com.br, ohsobaby.co.uk, huffingtonpost.com
