Razvoj tehnologije učinio je naše živote lakšim i efikasnijim, ali nam je, s druge strane, doneo i mnoge glavobolje. Na najvećim iskušenjima našli su se roditelji jer su deca preko noći dograbila pametne telefone i ne ispuštaju ih iz ruku, a sve je krenulo tako naivno... Beba zaplače u redu pred kasom, mama joj pusti pesmice ili crtać na mobilnom da je smiri, a onda stvar za dan-dva izmakne kontroli. Ako još niste napravili ovu grešku ili spadate u roditelje koji s ponosom pričaju kako im trogodišnjaci skidaju aplikacije ili ste već došli u fazu da osmogodišnjaku kupujete nov, savremeniji telefon, pročitajte šta ove sprave rade deci.
Remete san i kvare njegov kvalitet
Pametnom telefonu uveče nije mesto u dečjoj sobi, jer će dete radije da se igra i zabavlja nego da spava. Osim toga, plava svetlost koju emituju ekrani mobilnih telefona dodatno stimuliše mozak što dovodi do prekida sna i remećenja REM faze.
Posredno uzrokuju gojaznost
Previše vremena provedenog uz pametne telefone utiče i na fizičko zdravlje dece koja satima sede ili leže na jednom mestu umesto da izađu napolje, da se kreću, bave sportom. Uz to nekako spontano idu grickalice i nezdrava hrana, pa se suvišni kilogrami lako nakupe.
Menjaju odnos roditelj-dete
Razgovori i dopisivanje preko pametnih telefona nikako ne mogu da zamene prisan kontakt i razgovore „oči u oči“ koji bi trebalo da imaju svaki roditelj i svako dete. Mogućnost da stupi s mamom i tatom u svakom trenutku dovodi do toga da dete očekuje da oni donose odluke umesto njega, što će ga na duge staze učiniti nesposobnim da preuzima odgovornost za sopstvene postupke.
Ograničavaju kreativnost
Mobilni telefon u rukama deteta nije samo alat za komunikaciju, jer pruža neograničene mogućnosti za igru i instant zabavu koja najčešće ne traži ni minimum promišljanja i kreativnosti. Ovakvi sadržaji, dokazano je, ne samo da ograničavaju kreativnost i maštu već usporavaju motorički i senzorni razvoj.
Podstiču nepromišljenost
Većina dece na agresiju i uvredu u realnom životu ne reaguje na prvu loptu, ali zato na društvenim mrežama na to uzvraćaju istog trenutka, istom merom ili još gore. To je, viđamo svakodnevno, uzrok mnogih nesporazuma pa i teških sukoba među decom kojima je, u većini slučajeva, kumovao pristup društvenim mrežama preko pametnih telefona.
Umanjuje sposobnost za učenje
Pametni telefoni su štetni za socijalni i intelektualni razvoj deteta jer im oduzimaju vreme koje bi trebalo da posvete druženjima uživo, učenju i porodičnim obavezama. Osim toga, instant sadržaju koje deca najčešće konzumiraju ubijaju logiku bez koje nema napretka u matematici i drugim prirodnim naukama.
Izazivaju zavisnost od najranijeg uzrasta
Iako postojeća istraživanja nisu sasvim pouzdana, pokazala su da i deca mlađa od godinu dana mogu da ispoljavaju određene oblike zavisnosti od pametnih telefona. Što su ih roditelji češće umirivali crtaćima i pesmicama s mobilnog, to će one snažnije negodovati kada im se telefon uzme iz ruku, a zavisnost će se, kažu stručnjaci, sve više pogoršavati kako dete raste.
Negativno utiču na mentalno zdravlje
Bajkoviti životi i fotošopirane slike vršnjaka koje čak ni ne poznaju česti su uzročnici depresije i anoreksije kod dece, posebno u tinejdžerskom dobu. Do ovih premećaja, ali i do ozbiljnijih posledica, mogu da dovedu i sajber nasilje koje je veoma često na društvenim mrežama.
Uzrokuju probleme u ponašanju
Ako dete provodi više od dva sata dnevno na pametnom telefonu, a retko će koje to priznati, biće podložnije emocionalnim i socijalnim problemima ako ni zbog čega drugog ono zbog gubljenja sposobnosti da komunicira uživo. Takođe, izloženost igricama na aplikacijama pametnih telefona povezuje se sa poremećajem pažnje što je savršen uvod u razne druge probleme u ponašanju.
Smanjuju osetljivost na nasilje
Bilo da igraju igrice sa elementima nasilja, kao posmatrači učestvuju u zlostavljanju na četovima ili gledaju video klipove pune agresije, izvesno je da će deca početi da prihvataju nasilno ponašanje kao normalan način komunikacije i rešavanja problema. A to nikako nije ni normalno ni prihvatljivo.
Foto: tinadrakakis.com, sites.psu.edu, m.dailyhunt.in, youaremom.com, kandmcollision.com
