Dete koje se ničega ne boji može da dovede u opasnost i sebe i druge jer strah služi kao alarm koji će ga sprečiti da istrči na ulicu, da padne sa drveta ili stepeništa, da se u gužvi odvoji od roditelja... Psiholozi kažu da je korisna samo zdrava doza straha, a da njegovo odsustvo ili prenaglašenost sprečavaju dete da normalno funkcionišu. Deca mlađa od četiri godine najčešće se boje mraka, odvajanja od roditelja, krvi, imaginarnih likova iz priča, veštica, zmajeva i čudovišta.
Decu mlađeg vrtićkog uzrasta kroz priče i bajke treba oslobađati makar nekih strahova i ne raditi ono što čine mnogi roditelji - zastrašivati ih kako bi bila poslušnija. Četvorogodišnjaci ne razdvajaju u potpunosti stvaran svet od sveta mašte, pa su njihovi strahovi izraženiji jer i sami često izmišljaju bića koja se kriju ispod kreveta i u ormaru kako bi im naudila.
Strah od odvajanja od roditelja jedan je od najčešćih strahova među decom. Deca se plaše da će se dogoditi nešto loše ukoliko se odvoje od mame i tate pa zato ne žele da idu bilo gde bez njih, odbijaju da prespavaju kod rođaka i drugara ili da ostanu u toku dana sa osobom koja treba da ih pričuva.
Strahovi od vode, mraka ili odlaska u vrtić u nekim slučajevima mogu da budu toliko izraženi da dete počinje da izbegava sve situacije u kojima bi moglo da se suoči sa predmetom svog straha. Zato ga, kažu psiholozi, ne treba ismevati već ga saslušati.
Korišćenje strahova u cilju disciplinovanja deteta daje efekte na kratke staze ali dugoročnije gledano može da dovede do razvoja ozbiljnih problema u kasnijem uzrastu koje je teško prevazići - fobija, anksioznosti i uznemirenosti. Zato dete, kada se probudi u sred noći uplašeno zbog babaroge koju je videlo iza zavese, treba umiriti i uveriti ga da ćete ga zaštititi.
foto: babydestination, goodtoknow, swimmingteaching
