Srbija se podelila zbog jedne kazne. Šta vi mislite? Ko je u pravu?

Beogađanin Nenad Elezović platio je, piše „Blic“, kaznu od 2.500 dinara za narušavanje reda iz mira zbog dvogodišnjeg deteta koje je trčalo kroz stan. Komšije su se žalile, policija je Elezovićima dolazila na vrata oko godinu dana dok nisu platili kaznu, pa se sve završilo na tome.
„Hoću da se kod ljudi podigne svest o tome da treba pustiti decu da odrastaju na miru. Ne može im se zabraniti svako igranje, pa makar bilo i u veme odmora“, zaključio je Elezović i pokrenuo lavinu komentara. Prenosimo vam samo neke sa sajta B92 i usput pitamo kakav je vaš stav po ovom pitanju.

„Imam tri mala sina, koja skaču pomeraju celu zgradu, a komšija ispod se nikad nije žalio. Iznad nas isto ima male dece koja skaču i bučna su, ali nama ne smetaju. Ljudi kojima smetaju mala deca su ili stari ili su, u najvećem slučaju, baksuzi“, Popaj

„Normalnim ljudima neće smetati dečja radost, smeh i trčkaranje po stanu. Smetaće mizantropima, baksuzima tj. ljudima koji su besni na sebe i svoju okolinu zbog svojih neostvarenih snova“, Torrente

„Trči se u parku, na terenu, u sali. U stanu se živi. Dok to ne shvatimo neće nam biti bolje“, Boban.

„Isti problem imam. Smetaju im deca što trče po kući. Sve sama gerijatrija. Traže mir u gradu. Ako ti treba mir idi u selo ili banju. Šta je bitnije, da se deca razvijaju i odrastaju ili da starci imaju svoj mir?

Užasno je to kakav smo mator i samoživ narod postali“, Danilo Vd

„Imam dete i ja pa mu ne dozvoljavam da pravi haos po stanu i buku kao da je u igraonici. Izvodimo ga žena i ja napolje u parkiće, tamo skače, trči i glasno priča, peva, šta god. U stanu je navikao da se drugačije igra, bez velike buke, crta, piše, slažemo slagalice, učimo, igramo karte i ostale društvene igre, gledamo zajedno neke dečje bajke... Gle čuda, ali može i tako da bude, bez preterane buke. Bude i glasno nekad ali nikad previše i duži vremenski period. Svako ima svoje mišljenje i ti dobro zapamti sada tvoje, a kad budeš imao npr. 70 godina vidi da li će ti se poklapati mišljenja i stavovi kad ti neki tadašnji klinci budu lupali, a ti bi dremao ili ti prosto ne bude dobro tog dana. Hoćeš li se odseliti na selo ili ostati u svom stanu? Valja gledati na situaciju iz više uglova, nikad nije sve ni belo ni crno, pozdrav...“, čvarci i kavurma.

„Moraš da budeš baš opterećen i besposlen da kad na svakih par sati kad čuješ neki sporadični zvuk tipa dete ili već neko da protrči, pas zalaje, čaša padne sa stola... rešiš da zoveš policiju. Kupi kuću u šumi, a ne da živiš sa još desetinama ljudi u zgradi. Mada bi i tamo zvala istrebljivače takva osoba zbog ptica i zrikavaca“, Ostin.

„Zato u nekim zapadnim zemljama postoje zgrade gde nije dozvoljeno življenje porodica sa decom, neke sa životinjama i svi srećni. Cela zgrada penzioneri u svom mirnom ritmu. Dva ulaza dalje porodice sa decom koja jure po ceo dan i niko nikome ne ugrožava slobodu. Nažalost, naše rešenje ugorožava slobodu i detetu i penzioneru, a najvise roditelju koji pored svih ostalih životnih izazova mora da se bavi i ovakvim stvarima. Sve što nam ostaje dok mudro ne rešimo ova i slična pitanje je tolerancija“, Može sve mudro da se reši.

„A kako detetu od dve godine objasniti da ne trčkara po stanu? Da ih vežemo za radijator?“, jer smo tako u mogućnosti ?

„Ajde da se ne pravimo blesavi. Dete kao dete, u stanju je da trči po ceo dan kroz stan, lupa i baca tvrde plastične igračke, to je neprihvatljiva buka za ljude koji žive u stanu ispod. Nije kućni red izmišljen da bi se uzimale pare, nego da bi se poštovao, i da bi ljudi mogli da se odmore u vreme odmora. Ne živiš u džungli nego u stanu, i ne treba da trpiš buku po ceo dan, igranje loptom, lavež pasa, bušenje i testerisanje... I treba da postoji ovaj zakon i treba da se primenjuje u svakom slucaju, da ljudi postanu malo svesniji svoje okoline i obraćaju pažnju i na druge koji žive oko njih, ne samo na sebe“, Vukašin

„Ne treba se deci zabraniti igranje, već roditelji treba da ih izvedu napolje da se iskaču. Iznad mene dete od 11 godina igra fudbal i skače po celi dan u stanu, bez obzira što je napolju lepo vreme i što imamo igrališta oko zgrade! Treba imati razumevanja i toleranciju za malu decu, ali ne i za neodgovorne roditelje kojima je lakše da dete ostave da pravi haos komšijama, bez mnogo obzira na red“, Ivan

„Deca mogu da odrastaju na miru i bez pravljenja buke u stanu čiji se zidovi graniče sa dva-tri komšijska stana. Izvedite dete u park ili u prirodu. Izvedite ga na neki sportić. Ali lakše je uvaliti se u fotelju i uzeti daljinski u ruke, u najboljem slučaju pustiti detetu crtani film. Zbog nečije LENJOSTI trpe komšije. Ali i deca!“, pogrešno podizanje svesti

„Imao sam i ja komšije iznad čije dete ’protrči’ kroz stan i tako neprekidno ’protrči’ obično od 20 časova uveče do 01 ujutru skoro pa svako veče. Ja bih uveo škole za kulturu i način življena u zgradama i ko ne položi ispit ne može da živi u zgradi“, Goran

„Živim u Španiji gde su deca dobrodošla svuda. Kasirka će se uvek sa osmehom obratiti detetu, restorani su puni klinaca koji su bučni i brljaju po stolovima dok se konobari šale sa njima čisteći nered. Sa druge strane, ta deca su vaspitana i uvek će vas pozdraviti makar vas prvi put videla u životu. Nikad ne bih menjala atmosferu punu života za mrtvu i depresivnu tišinu“, Madrilena

„Možda da izvedeš dete napolje da se igra, a da čovek, kad se vrati s posla može malo da se odmori, a ne da mu neko tutnji iznad glave. Niko ne brani deci da se igraju, ali za sve postoji vreme i mesto“, Stef

Komentara ima mnogo, a mi bismo voleli da vidimo vaš. Pišite nam...
Foto: homebuilding.co.uk, tomatis.com.au