Samo što podignete igračku s poda i vratite joj je u ruke, beba vas pogleda pravo u oči, široko se osmehne i ponovo je baci. Često ne stiže ni da isprati bačeni predmet jer nastavlja da gleda direktno u vas, kao mali psiholog koji ispituje vaše reakcije. Ne, ne pokušava da vam "trenira" živce, ono na ovaj način uči.
Dete na osnovu zvuka uči da određuje razdaljinu. Baci predmet, sačeka da padne i oslušne zvuk. Takođe, prati pogledom predmet i odmerava koliko mu treba da padne na pod, iako toga još nije svesno.
Zbog čega se čaša razbije kada padne? Šta će se desiti ako bacim kašičicu, dudu ili papirić? Na ovaj način uči ponavljanjem i gledanjem kako koji predmet reaguje pri padu na pod. Takođe, tako dete otkriva relaciju uzrok-posledica i proverava koja pravila važe za koje predmete.
Može li ili ne da nastavi sa svojim eksperimentima? Kako reagujemo kada baci određenu stvar? Da li pratimo i vrednujemo njegove napretke ili mu branimo da se ponaša na određeni način? Šta može da se baca na pod a šta je apsulutno zabranjeno?
Dete na ovaj način uči o sebi, vama, emotivnim reakcijama ljudi oko sebe, predmetima i njihovim karakteristikama ali i gravitaciji tj. svetu koji ga okružuje, a uz to vežba motoriku.
Psihlozi čak tvrde da deca koja vole nered i kao mali često razbacuju stvari kasnije postižu bolje rezultate u školi jer se ne boje da ispituju, traže informacije i uče iz sopstvenog iskustva.
Naravno da veći problem nastaje kada se na podu umesto lutke ili autića nađu kašica, rezanci iz supe ili lepljivi komadići voća. Ali nemojte da vas taj nered ljuti. Deca ovako upoznaju i same namirnice, teksture i ukuse.
foto: yuri-shirota-unsplash
