Kakva radost! Konačno ste našli slikovnicu koja vašem detetu može da drži pažnju pet do deset minuta, taman da raširite veš ili da operete sudove, al' ne lezi vraže! Samo što ste se okrenuli, ono je već uzelo flomastere i nacrtalo svoje prvo remek delo na vratima ormara ili, još gore, na zidu dnevne sobe. Pa, odakle vam, deco, ta potreba da pored toliko svezaka i papira crtate baš tamo gde ne treba?
Šaranje po zidovima i vratima nikako nije izraz neposlušnosti, već izraz kreativnosti, i u tome nema ničeg čudnog. Kad počnu da hodaju i istražuju prostor, svaki deo kuće budi u njima radoznalost, a ubrzo zatim kreće crtanje. Kad izvežbaju ruku, papir će im postati mali, pa će krenuti u potragu za novim, većim površinama po kojima će šarati. Malo dete još ne shvata zašto ne bi moglo da "ulepša" neku dosadnu praznu površinu, pa neće shvatiti ni zašto ga grdite
Umesto da vičete, nađite prihvatljivu alternativu, kako bi vaš mališan mogao da nastavi da se razvija, a da se istovremeno sačuvaju nameštaj i zidovi. Važno je objasniti detetu po ćemu može da crta, a koje površine su zabranjena zona. Postavljanje granica takođe je deo vaspitanja i odrastanja.
Dečja soba je idealno mesto za crtanje po zidu, ali budite mudri, pa po njemu zalepite velike komade papira ili hamera. Možete i da nabavite i malu piši-briši tablu po kojoj će neometano moći da šara.
Ukoliko je dete malo starije, ali i dalje insistira na crtanju po zidovima, uključite ga pranje kako bi naučilo da njegovi crteži ne mogu na tom mestu i da ostanu.
foto: fons-heijnsbroek-unsplash,SchoolPRPro-pixaba
