Svako od nas tumači realnost na osnovu obrazaca po kojima razmišlja i koji se formiraju još u najranijem detinjstvu, a oni se velikim delom zasnivaju na onome kako su nam se roditelji obraćali. Zato pomozite detetu da od malena razvije pozitivan unutrašnji glas kako bi sa pozitivnim stavom išlo kroz život.
Obraćajte im se rečima punim ljubavi, razumevanja i podrške kako bi se i oni sami sebi obraćali na taj način. Učite ih da svako od nas ima trenutke u kojima se oseća slabo i ranjivo, ali im dajte i alate koji će im u tim situacijama pomoći.
Često u besu, kada nam dođe žuta minuta, izgovaramo rečenice koje i te kako mogu negativo da se odraze na decu i da se duboko urežu u njihov um: "Samo glupa deca rade to", "Opet si dobio dvojku! Nikada nećeš biti uspešan ako tako nastaviš", "Pusti mene, ne znaš ti to lepo da uradiš"...
Poređenja, negativne rečenice, pa makar one bile izrečene s namerom da probude dete i podstaknu ga da se angažuju, imaće suprotan efekat. Učite ih afrimacijama, pozitivnim izjavama i mislima o sebi, kako bi te rečenice postale deo njihove svakodnevice. Te rečenice treba da budu u prvom licu i sadašnjem vremenu, a primerene su čak i deci predškolskog uzrasta.
Evo primera:
- Baš sam pametnan i uvek imam dobre ideje
- Zabavna sam i moji prijatelji uživaju u mom društvu
- Uz malo truda mogu da postignem sve što hoću
Važno je da dete ovakve rečenice usvoji kao nešto što će svakodnevno ponavljati kako bi vremenom to postalo njegov unutrašnji govor. Naučite ga da kada se ne oseća dobro i kada stvari ne idu onako kako je mislilo da će se desiti, da ne kritikuje sebe nepotrebno, a ni vi to ne treba da činite.
foto: generationnex, ahaparenting, proyectopuente
