Deci nije mesto u roditeljskom krevetu. Evo kako da ih iselite

Ovaj problem, kao i mnogi drugi, obično nastaje u najboljoj nameri, kad mama odluči da ne vraća bebu u krevetac nakon podoja, kada tata zaključi da je dvogodišnjak s povišenom temperaturom noću sigurniji uz roditelje ili kada i jedno i drugo, idući linijom manjeg otpora, ne odustanu od vraćanje deteta koje „voli da spava imeđu njih dvoje“ u njegovu sobu i krevet. Dok lupe dlanom o dlan, dete će se toliko navići da spava u roditeljskom krevetu pa će njegovo „isterivanje“ biti ravno isterivanju okupatorske vojske.

Da detetu, bilo da je reč o bebi ili petogodišnjaku, nije mesto u bračnom krevetu reći će vam svaki pedijatar i svaki psiholog, a Alana McGinn, trener upravljanja stresom, direktorka Međunarodne asocijacije konsultanata za spavanje dece (IACSC) i saradnik Instituta za porodično spavanje u Vankuveru, potvrđuje ovu tezu.
– Najbolje bi bilo da detetu ne dozvolite da vam se useli u krevet, a ako do toga i dođe, gledajte da ga što pre vratite u vlastitu postelju i sobu, jer nije fer da mu tolerišete spavanje s vama dok vam ne prekipi i da onda očekujete da se to promeni preko noći – savetuje Alana McGinn.

Prema njenim rečima, najvažnije je da roditelji shvate koliko spavanje s detetom loše deluje na kvalitet sna svih koji se guraju u istom krevetu, a potom i na njihov intimni i emotivni odnos. Zato je važno da se detetu, ako ima više od godinu i po dana, objasni da će svako bolje spavati u svom krevetu, dati mu nekoliko dana da se navikne na najavljeno „iseljavanje“ i da se svi pripreme za razdvajanje.
– Trudite se da mu ideju o prelasku o sopstvenim krevet učinite što privlačnijom, kao privilegiju „velike“ i dobre dece.

Ako vaš mališan ima više od tri godine, savetuje Alana McGinn, okrečite mu sobu u njegovu omiljenu boju, zalepite stikere omiljenih junaka iz crtaća, dozvolite mu da samo izabere novu posteljinu, podžamicu i lampicu, pa organizujte „preseljenje“.
Važno je samo da to ne radite pred rođenje druge bebe, jer će vaše dete pomisliti da ga izbacujete zbog mlađeg brata ili sestre. Prebacivanje u dečju sobu u tom slučaju treba organizovati tri do šest meseci pre ili nakon što beba stigne, tako da ono ne poveže ove dve stvari.

U periodu privikavanja držite se rutine:

• Pre spavanja detet ušuškajte, pročitajte mu priču za laku noć ili mu ispričajte bajku, pa izađite iz njegove sobe.
• Ako dete u toku noći počne da plače ili da vas doziva, pomazite ga i utešite ga, pa se vratite u svoj krevet. Ne popuštajte i ne primajte ga u vašu postelju, iako će vam ovo ustajanje biti prenaporno.
• Čak i kad vam je dete bolesno, ne dozvoljavajte mu da se ponovo useli kod vas. Ako ste baš zabrinuti, lezite uz njega u njegov krevet.
• Doslednost je o ovoj fazi veoma bitna, tako da najmanje tri meseca detetu ne treba dozvoljavati da vam tokom večeri i noći dolazi u krevet.

– Kada dete pokaže napredak i prespava nekoliko noći u nizu bez plakanja, dozivanja i dolaženja u vašu sobu, obavezno ga nagradite igračkom, omiljenom poslasticom, odlaskom na neko „posebno mesto“. Trudite se da budete raspoloženiji nego inače i obavezno mu, jer je to mnogo važno, naglasite da je to rezultat dobrog sna – savetuje Alana McGinn i naglašava da stručnu pomoć treba zatražiti ako vraćanje deteta u sopstveni krevet uz doslednost ne uspe ni nakon mesec dana.
To bi, prema njenim rečima, značilo da dete ima neki dublji problem koji mora adekvatno da se rešava.
Foto: womenfitness.net, hotelsalvadori.it, edition.cnn.com, rebelcircus.com, yahoo.com