I roditelji i nastavnici deficit pažnje često mešaju sa hiperaktivnošću jer ova dva poremećaja mogu da se jave i samostalno i udruženo. Deca koja imaju problema sa pažnjom ne mogu da se koncentrišu i da uče bez poteškoća, ali ne moraju da budu ni nervozna ni nemirna.
Deca sa poremećajem pažnje izbegavaju zadatke koji zahtevaju koncentraciju, fokus i kontinuitet, a uz to otežano pamte i s mukom usvajaju nove informacije. Retko ispunjavaju zadatke do kraja, ali mnoga od njih ne ometaju časove i nisu nemirna kao njihovi vršnjaci kod kojih je ovaj poremećaj udružen sa hiperaktivnošću. Ovi mališani imaju poteškoća da razumeju čak i jednostavna objašnjenja, jer im je pažnja rasuta, a imaju problema i sa organizacijom. Deluju nezainteresovano za dešavanja na času i ne skrivaju da se dosađuju.
U slučaju kada je poremećaj pažnje udružen sa hiperaktivnoštu, dete ne može da se "svrti" jer ga ne drži mesto. Stalno nešto dodiruje, cupka nogama, gricka nokte, ometa časove i ima prenaglašene reakcije.
Dete koje ima samo poremećaj pažnje pravi banalne greške, ne obraća pažnju na detalje, ima problema sa praćenjem uputstava i ne sluša kada mu se neko obraća, gubi interesovanja za zadatke, gubi stvari, knjige, pribor.
Dete kod kog je poremećaj pažnje udružen sa hiperaktivnošću non-stop je u pokretu, nije u stanju da se mirno igra, naprasito je i često eksplozivno reaguje, previše priča i ne može da sedi na mestu kada se to od njega očekuje.
Kod trećine dece ovi simptomi spontano nestaju ili makar postaju blaži u periodu adolescencije, delu dece će lekari propisati terapiju, a deo njih će se sa ovim problemom nositi i u zrelom životnom dobu.
U koju god grupu dete spadalo, koristiće mu vežbanje tehnika efikasnog učenja, socijalnih veština i nenasilne komunikacije, plivanje, sportovi koji uključuju skakanje i žustre pokrete i druge aktivnosti koje doprinose oslobađanju suvišne energije i besa.
foto: ucdmc.ucdavis.edu, helpguide.org,physiciansweekly
