Jedan dan jede kao provaljeno, ne birajući, drugi dan odbija da zine kad mu prinosite kašiku. Jedan dan se „davi“ u ćuftama sa paradajz sosom, drugi dan sa neviđenom ozbiljnošću tvrdi da to nikad nije ni probalo, pa neće ni sad. Jedan dan „umire“ za supama i čorbama, drugi dan kreće da povraća kad stavite tanjir pred njega. Mogli bismo ovako da nabrajamo do sutra sve grehe naše dece, ali to nam ne bi bilo od pomoći, jer su klinci, kada je reč o hrani nepredvidivi, hiroviti i ćudljivi.
Ne brinite. Sve je to normalno, čak i ako potraje.
Odbijanje hrane, prejedanje, probirljivost i manipulisanje tipični su za malu decu jer je to jedna od retkih oblasti njihovog života nad kojim mogu da imaju kakvu-takvu kontrolu. Demonstriranjem svoje volje za stolom i nad tanjirom, dete pokušava da se izbori za svoju nezavisnost, pa nemojte da se čudite ako između druge i pete godine:
- Bira hranu na osnovu boje ili teksture.
- Jede samo nekoliko namirnica i ništa osim toga.
- Ne želi da proba bilo šta novo.
- Gubi interesovanje za hranu koju je do juče volelo.
- Želi da jede isključivo kašikom ili samo viljuškom.
Dete, shvatite to odmah, ne možete da naterate da jede ako baš reši da neće niti da proguta nešto i ako je odlučilo da se inati, pa bi valjalo da mu uz puno strpljenja formirate zdrave prehrambene navike.
Ne preterujte s količinom – U tanjir sipajte jednu kašiku obroka za svaku detetovu godinu. Na primer, trogodišnjaku dajte tri kašike teleće čorbe, a on će, ako mu je malo, tražiti još.
Budite strpljivi – Novu namirnicu nudite dok ne pristane da je proba. Možda će potrajati, ali će vam se strpljenje na kraju isplatiti. Važno je samo da ne stvorite averziju kod njega.
Puštajte ga da vam pomaže – Neka bira šta ćete da kuvate, nek pomogne u postavljanju stola, pranju povrća... Tako će se kod deteta javiti želja da jede ono što je „samo spremalo“.
Učinite obroke privlačnima – Voće i povrće secite modlama za kolače, lepo aranžirajte svaki obrok, kupite im zanimljive tanjire. Dovoljna je trunka vaše kreativnosti da dete slisti sve što ste izneli pred njega.
Nudite mu mogućnost izbora – Dajte mu da bira između dve opcije koje su vama prihvatljive. Grašak ili boranija? Ćuretina ili piletina? Jabuka ili mandarina? Zahvaljujući tome dete će pomisliti da se ono nešto pita i da ono odlučuje, pa se neće inatiti.
Kombinujte novo sa starim – Dobro poznate obroke koje dete voli obogaćujte novim namirnicama.
Budite dobar primer – Ako vi okrećete glavu na drugu stranu kad vidite cveklu ili ako neko od ukućana s gađenjem odbija mleko, ne očekujte da će dete voleti te namirnice.
Deset do 15 minuta pre obroka, recite detetu da će uskoro doći vreme za jelo da bi moglo da završi gledanje crtaća, slaganje kockica ili neku drugu igru. Osim toga, valjalo bi i da uspostavite rutinu, odredite vreme za obroke i pridržavajte ga se. Jedite za stolom, bez igraćaka, tableta, mobilnih telefona, crtaća, knjiga i drugih zabavnih stvari. Ovo pravilo važi i za vas i za njih, pa gledajte da ga ne kršite.
Teške razgovore odložite, jer porodični obroci treba da budu prijatni, a ne frustrirajući. A kad smo već kod frustracije, nemojte grditi trogodišnjaka ako se umusavi, promaši usta, prolije supu na sto, Naučiće
A da bi uspostavljanje zdravih prehrambenih navika prošlo što bezbolnije, evo još tri dragocena saveta:
- Užinu nudite ako do obroka treba da čeka duže od jednog sata, jer je veća verovatnoća da gladno dete pojede sve iz tanjira.
- Ne prisiljavajte ga da isprazni tanjir već mu dozvolite da stane kad se zasiti. Ovo je, znate i sami, korisna navika za zrelo doba.
- Ne pregovarajte oko jela i ne podmićujte ga. Pretnje, kazne i nagrade takođe nisu dobre ideja jer će dete početi da se cenjka i oko svega drugog što tražite od njega, bilo da je reč o skupljanju igračaka ili odlasku lekaru.
I na koncu, ako previše brinete zbog toga što dete premalo jede ili je previše probirljivo, posavetujte se sa njegovim pedijatrom.
Foto: woodcockpsychology.com.au, ilgincbilgiler.com.tr, pragmaticmom.com, greatergood.com, anappleaday.org.uk
