Do pete godine deca izgovaraju noge neistine, ali ne zato što žele da vas obmanu već zato što u tom uzrastu još ne mogu na pravi način da razlikuju realnost i maštu. Često vrlo živo i uverljivo mogu da pričaju o nečemu što su videli na TV-u ili čak nešto što su sanjali sa ozbiljnim ubeđenjem da im se to desilo.
Dešava se i da deca prikrivaju istinu jer su uradila nešto za šta misle da će ih roditelji strogo kazniti ili da će se naljutiti. Zato je veoma važno imati sa njima otvoren odnos, podsticati ih da vam se poveravaju i ne pretiti kaznama koje će ih navoditi da od vas skrivaju stvari. Mlađi predškolci usled nedostatka samopouzdanja preuveličavaju neke stvari i ne govore istinu kako bi impresionirali vršnjake ili kako bi zadobili pažnju odraslih.
Laži se kod dece mogu veoma lako prepoznati
Deca izbegavaju da vas gledaju direktno u oči, češkaju se po glavi ili dodiruju uši ili nos. Govor je tada tiši, prave duge pauze i oklevaju, ponekad se zatvaraju u sobu i izbegavaju razgovor sa vama kada posumnjate da ne govore istinu. Stoga je najvažnije da deca u vas imaju poverenja i da im budete dobar uzor. Ukoliko vam se ne ide u posetu komšijama pa koristite izgovore koji očigledno nisu tačni, ako nekoga ili nešto pohvalite pa potom kod kuće pred detetom pričate drugačije o istim tim stvarima, time detetu pokazujete da je izvrtanje istine dozvoljeno pa i ono počinje to da radi.
Takođe, nikada nemojte dete nazivati lažljivcem, niti neku drugu osobu u njegovom prisustvu. Pokušajte da kroz razgovor sa njim otkrijete zašto mu je teško da bude iskreno, čega se plaši i zbog čega bira da govori stvari koje nisu istinite. Pomozite mu kroz primere da uvidi zbog čega nije lepo lagati i kako se na taj način dodatno može iskomplikovati situacija i da se tako mogu povrediti bliski ljudi.
foto: caroline-hernandez-unsplash
