Ishrana predškolaca treba da bude pravilna i izbalansirana, zato što se od druge do šeste godine formiraju zdrave navike. To što dete jede odražava se ne samo na njegovu telesnu težinu i na visinu, već i na funkcionisanje organizma, imunitet, sposobnost zaštite od bolesti i infekcija.
Deca se pravilno razvijaju i rastu samo ukoliko unos energije premašuje njenu potrošnju. Sa dve godine dete dobije oko dva i po kilograma i oko 12 centimetara godišnje, a tokom treće godine napreduje oko 2 kilograma i šest do osam centimetara, zbog čega je pravilna kombinacija namirnica ključna za ovaj period života.
U predškolskom uzrastu deca često zauzeta igrom, istraživanjem, učenjem, vršnjacima, zaboravljaju na hranu i neophodan unos tečnosti pa su u stanju da se satima igraju a da sami ne traže da jedu i piju.
Pravilna ishrana dece - nadmudrite probirljivce
Obedovanje, odnosno doručak, ručak i večeru, treba posmatrati i kao oblik socijalizacije. Nephodno je da dete ima tri glavna obroka između kojih ne bi trebalo da prođe suviše vremena, kako bi mozak imao dovoljnu količinu glukoze i drugih korisnih materija za normalno fukncionisanje i napredovanje.
Za one probirljive ne ostaje ništa drugo nego da se bacite na dekoraciju tanjira, serviranje hrane koje će im privući pažnju i ubacivanje zdravih a neomiljenih namirnica u omiljena jela kako biste ih prikrili, jer će ih dete tako povremeno uneti.
Ugljeni hidrati treba da se nalaze u 45-55% energetskog unosa, masti 35-40% a belančevine 9-15%. Unos zdravih masti važan je za pravilno funkcionisanje hormona i ćelija, zdravlje krvnih sudova i iskorišćvanje vitamina koji se rastvaraju u ulju. Važno je da ishrana sadrži korisna ulja kao što je maslinovo, koja sadrže nezasićene masne kiseline a izbegavati masnoće životinjskog porekla - maslac i svinjsku mast.
U ovom periodu kada su razvoj i rast intenzivni, neophodan je unos kalcijuma iz mleka obogaćenog vitaminima A i D. Izbegavajte da im dajete topljene sireve koji su puni aditiva, a umesto toga neka redovno konzumiraju jogurt, kiselo mleko, kefir i mladi sir koji je blag i bez velike količine soli.
Izbegavajte jake začine
Kada je meso u pitanju, prednost dajte piletini bez kožice i vidljivih masnoća i ribi. Svinjetina i govedina preporučuje se jednom nedeljno. Suhomesnate proizvode i prerađevine treba izbegavati. Pripremajte hranu tako da ne bude mnogo začinjena i posoljena, jer deca preferiraju blaže ukuse i lagane obroke koji se bolje vare. Nemojte ih ucenjivati i obećavati nagrade kako bi pojeli obrok, jer je neophodno je da stvore svest o zdravim navikama već od tog uzrasta.
Izbegavajte da im dajete sokove, a gazirana pića nikako ne bi trebalo da im budu dozvoljena. Radije birajte sveže ceđeno voće - limun, narandžu ili bilo koju drugu kombinaciju voća koje vole, ukoliko imate sokovnik. Vodu im možete obogatiti komadima voća koje će da odstoji i da joj da prirodnu aromu. Za ovu namenu birajte citruse.
Za bolje varenje nekoliko puta nedeljno u obroke ubacite i mahunarke i žitarice. Birajte integralne žitarice, hlebove i peciva jer omotač žitarica sadrži korisne vitamine i minerale. Ono što klinci obično vole su musli i kukuruzne pahuljice u kombinaciji sa svežim ili sušenim voćem sa dodatkom mleka, jogurta ili voćnog soka.
foto: edmontez-pixabay, oleksandrpidvalnyi-pixabay