Dečja navika da ujeda, kako svoje vršnjake tako i roditelje ili braću i sestre, javlja se obično do treće godine, mada ume da potraje i do petog rođendana. Međutim, iako je reč o normalnoj pojavi, ona nije obavezna, tako da su velike šanse da vas dete poštedi tragova svojih zuba.
Zbog čega se to dešava?
U prvih nekoliko meseci, a naročito kada krenu da rastu zubići, bebe stavljaju sve u usta kako bi olakšale tegobe oko nicanja zubića ali na taj način istražuju i svet oko sebe. Starija deca najčešće ujedaj kako bi privukla pažnju, iz straha ili želje da ispitaju reakciju okoline.
Pedijatri i dečji psiholozi ističu da deca grizu kada ne uspevaju na drugi način da kanališu i izražavaju emocije. Međutim, ujedanje se pogrešno vezuje samo za ljutnju, ljubomoru ili umor. Deca mogu da ujedaju čak i kada su srećna, ma kako to neverovatno zvučalo, ili kada traže pažnju.
Stresni trenuci poput razvoda roditelja, rođenja brata ili sestre, selidbe u novi stan ili polaska u jaslice, tj. bilo koja situacija koja na neki način remeti dotadašnji detetov ritam, može izazvati da se mališan tako ponaša.
Kako reagovati kada dete počne da grize?
Ma kako vam to delovalo simpatično ili čak bezazleno, psiholozi savetuju da nikako ne treba reagovati smehom. Dete mora da nauči da ujedi nikako nisu deo igre i da na taj način povređuju drugu osobu, da to boli i da svoje emocije treba da izražava na duge načine.
Ukoliko se pak vašem mališanu desi da ga neki drugar u vrtiću ujede, nikako nije dobro podsticati ga da uzvrati istom merom.
Kako smanjiti mogućnost javljanja ove navike?
Trudite se da dete ne dolazi u situaciju da bude toliko nervozno da počne da grize. U društvo i napolje vodite ga samo kada je odmorno i raspoloženo kako ne biste dolazili u ovakve situacije.
Ukoliko je dete starije i možete sa njim razgovarati, učite ga kako da izražava emocije, kako da ih verbalizuje, naročito onda kada je pod stresom. Budite mu podrška kod svake veće promene, razgovarajte sa njim i podstičite ga da priča o svojim emocijama i tome kako se oseća.
Ova faza obično prestaje oko četvrte ili pete godine, međutim, ako se nastavi i nakon toga, najbolje bi bilo da se posavetujete sa dečjim psihologom jer je moguće da dete nešto muči. Važno je na ovoj navici raditi ukoliko ne prođe do pete godine, kako ne bi bila uvod u fazu agresivnog ponašanja.
Šta raditi ukoliko do ujeda dođe?
Pažnju svakako ne treba poklanjati samo jednom detetu ni onom koje je ujelo ni onom koje je ujedeno. Dete koje je ujedeno treba utešiti jer se obično, naročito ako je malo, nađe u čudu jer takvo ponašanje nije izazvalo. Dakle, zagrljaj, uteha i poljupci za mališana koji je "izvukao deblji kraj".
Sa detetom koje ujeda treba raditi duže, uz veliko strpljenje i posvećenost kako bi ovakvo ponašanje u potpunosti iščezlo.
foto: happyfamilies.com.au, mojafitnessmama.mk, borncute.com
