Preporuka da se deci vreme koje mogu da provedu ispred televizora ograniči na maksimalno dva sata dnevno, stara je dve decenije, a doneta je na osnovu studije koja je dokazala da sat vremena pred ekranom skraćuje spavanje za sedam minuta i povećava rizik od gojaznosti. Ista preporuka važi i danas, ali se ne odnosi samo na televizore, nego i na računare, telefone i tablete, jer svaki ekran, poručuju stručnjaci, remeti san, doprinosi gojenju i povećava rizik od pojave poremećaja u ponašanju. I još nešto... Ograničenje od dva sata važi za decu stariju od dve godine, a mlađu treba držati što dalje od ovih uređaja.
Roditelj kao uzor detetu i u korišćenju telefona
Koliko je to teško znate i sami, jer telefon uzimamo u ruke pre nego što se umijemo i operemo zube, potom provodimo čitave dane za računarima, a uveče se opuštamo ispred televizora. Ekrani nam više ne služe samo za rad i zabavu, već i za komunikaciju, kupovinu, informisanje, poručivanje, ali i za smirivanje i uspavljivanje dece. E, to već postaje ozbiljan problem ako je dete malo, naročito ako je mlađe od dve godine.
Prema izveštaju Connected Kids iz kompanije Childvise, u Velikoj Britaniji deca uzrasta od pet do 16 godina provode u proseku 6,5 sati dnevno ispred ekrana, a u SAD, tvrde iz Kaizer fondacije, đaci od osam do 18 godina provode pred elektronskim uređajima nešto više od sedam sati dnevno. Kako je kod nas, još niko nije izmerio i utvrdio, ali je izvesno da ne ne zaostajemo za svetom, što, pokazalo se u vreme vanrednog stanja proglašenog zbog korone, i nije tako loše, jer se onlajn nastava odvijala bez problema.
Gledanje TV-a uz prisustvo roditelja
Upravo je ta potreba da se mobilni telefoni, računari, tableti, ajpedi, ajpodi i ostali uređaji za komunikaciju koriste za rad i učenje navela stručnjake Američke akademija za pedijatriju (AAP) da insistiraju na uskraćivanju svih ekrana bebama. Oni tvrde da nijedan TV i internet sadržaj nema pozitivan, a posebno ne edukativan uticaj na decu mlađu od dve godine, ali zato postoje dokazi da gledanje u ekrane ima negativan uticaj na razvoj govora.
Osim toga, oni naglašavaju da su televizori, osim kada se nalaze u dečjim sobama, manja opasnost od uređaja koji mogu da se povezuju na internet. Ako se televizor nalazi u dnevnom bravku, dete će ga gledati u prisustvu roditelja koji mogu da reaguju na neprimerene sadržaje.
Ako dete svojim telefonom, računarom ili tabletom pristupa internetu, ono može da gleda šta god želi i koliko želi, uključujući i scene eksplicitnog seksa, nasilja, raznih brutalnosti... Ukoliko sve to gledaju u društvu vršnjaka, biće izloženi i potencijalno problematični interpretacijama i tumačenjima.
Zato je, savetuju stručnjaci Američke akademija za pedijatriju najbolje da se deca drže što dalje od ekrana, ali ne zabranama, već tako što ćete im pružiti lični primer i ponuditi druge sadržaje koji će im se dopasti više od isprazne zabave.
Zato je važno da ne navikavate malu decu na crtaće, pesmice i smešne klipove sa tableta, telefona ili televizora da bi bilo mirno dok vi telefonirate ili dok ispijate kafe s prijateljicama. Postoji toliko drugih načina da ih animirate, samo treba da se prisetite kako su vas majke odgajale.
Foto: canva
