„Al’ ovi roditelji što mi objašnjavaju kako ne nose igračke u park, da im tuđa deca ne razvlače igračke na sve strane, dok njihova deca razvlače Pavlove igračke. Ni Pavlu ni meni ne smeta što se njihova deca igraju njegovim igračkama, ni najmanje, smetaju mi večito mudri roditelji“, tvitnula je prošle nedelje dr Nevena Buđevac @GdjicaJabucica, docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, autorka „Psihologije obrazovanja“ za vaspitače i mama trogodišnjeg Pavla i izazvala različite reakcije.
„I moj Pavle obavezno nosi igračke na igralište, figurice Pepa prase ili Patrolne šape. Spušta ih niz tobogan, ljulja na ljuljašci. Nosi zbog sebe, a i zato što je ukapirao da će mu deca tako sigurno prići. Tačnije, prići će da se igraju sa njegovim igračkama, njemu je i to dosta“, odgovara Vera Mijat, ali sa njom se, izgleda, ne slaže SanjaVilinGrad:
„Koliko je potrebno uopšte nositi igračke u park? Eventualno jednu igračku sa kojom možeš zajedno sa drugarima da se igraš, npr. loptu, a ne da se induvidualno igraju. Park je za trčanje i sprave, fizičku aktivnost, čini mi se“.
Iskustvo nekoga ko se potpisuje kao Luna sasvim je drugačije: „Čini ti se. Ponesu se automobilići, pa se jurcaju sa njima, pa kantice i lopatice za pesak...“. Lynette Scavo nosi i više od toga.
„Ja ponesem i igračke i hranu, pa deca dele i razmenjuju. I uglavnom su deca kod nas u kraju OK“.
„A ne znam za koje vreme čuvaju te igračke? Kao da tinejdžeri baš vole da se igraju lutkama i buldožerima...“, zgrožena je Recimo Bibi.
Ljubica Macan i Bankarka nose igračke u park iz praktičnog razloga:
„Mi uvek nosimo igračke jer znamo da će naš odmah krenuti na tuđe, pa da imamo za razmenu. Pa deca to obožavaju. Koliko ima krutih ljudi“.
„Isto! Mi igračke nosimo za drugu decu. Tuđe su uvek zanimljivije, čak i kad je u pitanju običan štap, a deca uče da dele“.
A da je problem u roditeljima, misli i Branimir Lazić:
„Pola parkića naučilo da vozi bicikl na Lazinoj bicikli. Sada kada Laza želi da provoza malo nečiji bicikl, kažu mu ’Ne može’, ili ’Nisi me pitao’ ili jednostavno ’Ne’. I roditelji to odobravaju. Dvostruki aršini“
Međutim, ima i drugačijih stavova. Neko ko se na Tviteru potpisuje kao redzinafalandzi kaže da oni ne nose igračke u park, ali ni ne uzimaju tuđe.
„Zašto bi se neko dete odreklo svoje drage igračke radi bilo koga? Ono je ponelo nešto sa čim bi se igralo. Kao kad bi nama uzimali telefone, a to svi nosimo do parka“.
Chomica ima još eksplicitniji stav:
„Ježim se od iznošenja igračaka i hrane u parkiću“.
Šta vi kažete? Treba li nositi igračke u park?
A evo šta psiholog odgovara na pitanje moraju li deca da dele igračke?
Foto: middletownpress.com, deliacreates.com, digitalconversations.com.au, firstcry.com
