Svako dete ima jedinstven kvalitet i snagu, na ponos roditelja, a sa druge strane i jedinstvene slabosti o kojima se zbog stida i stigme ćuti. To nažalost samo otežava rešavanje problema, iako bi svakom roditelju deteta koje pati od mentalne bolesti, poremećaja u ishrani ili problema sa učenjem, značilo da zna da njegova porodica nije jedina koja mora s tim da se nosi.
Mentalne bolesti su češće nego što mislimo
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koje treba uzeti s rezervom jer se ove bolesti kriju, jedno od desetoro dece uzrasta od 5 do 16 godina ima dijagnostički poremećaj mentalnog zdravlja. Oni se kreću od blagih poremećaja ponašanja i pažnje, preko ozbiljnog ADHD-a, do anksioznosti i depresije različitih formi i težine.
Ako vaše dete pati: Najvažnije je da znate da niste sami i da u grupi ili razredu vašeg deteta verovatno postoji makar jedan njegov vršnjak koji se bori s nekim mentalnim poremećajem.
- Borite se sa osećajem krivice i stida, jer nema razloga da se tako osećate, kao ni vaše dete.
- Ne skrivajte problem. Da bi vaspitači ili nastavnici mogli da pomognu vašem detetu, oni moraju da raspolažu pravim informacijama.
- Učinite okruženje sigurnim mestom za vaše dete. Ako ne krijete da ima problem, ono će moći da se nosi sa svojim stanjem i da ispuni svoje potencijale.
Ako pati neko koga poznajete: Budite sjajan slušalac i rame za plakanje, ali ne delite savete jer niste stručnjak za mentalno zdravlje
- Budite inkluzivni. Redovno pozivajte dete koje pati od mentalnih problema i njegovu porodicu na vaša slavlja i okupljanja. Neka oni odluče kada treba a kada ne treba da se odazovu.
Poremećaji ishrane mogu da se jave i kod male dece
Iako se ozbiljni poremećaji u ishrani obično povezuju sa starijim adolescentima, javljaju se i kod dece mlađe od 12 godina. Uzroci poremećaja ishrane su složeni i uključuju fiziološke, emocionalne i kulturne uticaje, a posebno je poguban uticaj vršnjaka i društvenih mreža. Deca pate od iskrivljene percepcije „normalnog“, što ih čini podložnijima za razvoj poremećaja.
Ako vaše dete pati: Ne gubite vreme, jer je važno da se problem rešava pre nego što uzme maha.
- Potražite stručnu pomoć i ne zavaravajte se mišlju da sami možete da se izborite sa anoreksijom bulimijom, prejedanjem ili izgladnjivanjem devetogodišnjeg deteta.
- Posmatrajte poremećaje ishrane kao bilo koju drugu bolest. Ne ljutite se na svoje dete. Ono bi bilo srećnije da nema taj problem.
Ako pati neko koga poznajete: I ovde važi pravilo „Slušajte, ali ne delite savete, jer niste stručnjak“.
- Pitajte kako možete da pomognete.
- Pazite kako se izražavate u prisustvu deteta koje pati od poremećaja ishrane ili njegove porodice. Nikako ne minimizujte problem.
Problemi sa učenjem nemaju veze sa inteligencijom
Teškoće u učenju ne moraju nužno da ukazuju na nedostatak inteligencije. Nikako! Često su smetnje u učenju posledica činjenice da vaše dete uči drugačije. Ako se problem uoči na vreme, pomoći ćete svom školarcu da se vrati na pravi put, sa manje frustracija i manje posledica po njegovo samopoštovanje.
Ako vaše dete pati: Sarađujte sa učiteljima i nastavnicima jer su oni već imali iskustva sa decom koja pate od istog problema.
- Potražite pomoć školskog psihologa i slušajte njegove savete. Samo zajedno, kao tim, možete da pomognete detetu da napreduje.
- Ohrabrujte svoje dete. Podsećajte ga da je pametno, ali mu treba drugačiji pristup učenju i gradivu i redovno slavite svaki dobar rezultat.
Ako pati neko koga poznajete: Nikada ne hvalite svoju decu pred njima i njihove dobre ocene i rezultate. Imajte na umu da je vaše dete svoje petice zaradilo bez imalo muke, a da je drugom detetu trebalo mnooogo truda i napora.
- Ohrabrujte i dete koje ima problema sa učenjem i njegove roditelje da nađu neko polje na kojem će ovaj školarac biti superiorniji i uspešniji od vršnjaka, bilo da je reč o sceni, sportskom terenu, kuvanju, umetnosti...
Foto: eklimkin-pixabay,haiBaron-pixabay, ZakiAlewadi-pixabay
