Detetu će već između devetog i dvanaestog meseca biti prijatno da sedi sa porodicom za trpezarijskim stolom, a prve dve godine biće ključne za stvaranje njegovih novih navika u ishrani. Ma koliko ovo delovalo kao jednostavan i logičan korak, morate biti oprezni i sve ono što je na stolu i oko stola, prolagoditi mališanu kako bi zajednički obrok bio uživanje za sve.
Nabavite udobnu stolicu za hranjenje
Ono što je veoma važno i što je na prvom mestu kada je u pitanju bebin boravak za stolom, jeste bezbednost, pa je neophodno pronaći udobnu i funkcionalnu stolicu za hranjenje. Na tržištu ima mnogo različitih modela, od jednopoložajnih do višepoložajnih, od hranilica koje imaju nogare, do onih koje se postavljaju na trpezarijsku stolicu. Gotovo svi modeli hranilica lako se sklapaju i odlažu pa vam neće zauzimati puno mesta u stanu tokom prvih nekoliko godina bebinog života.
Sedenje za stolom pomaže bebi da se navikava na boravak na jednom mestu tokom obroka, da jede bez TV programa, igračaka i svega što može da joj odvuče pažnju. Bitno je da bebu ne stavljate u stolicu za hranjenje kada nije vreme jelu, već samo tokom pripreme i konzumiranja obroka.
Dozvolite bebi da bude što samostalnija
Do prvog rođendana trebalo bi da beba sama uzima male komade hrane prstima, a nakon toga da polako počne da koristi i kašičicu. Do drugog rođendana trebalo bi da samostalno jede. Sigurno će hrana često završavati na podu, ali to je sasvim prirodni proces učenja. Trudite se da za stolom uvek budete opušteni, da nikako ne podižete tenziju i da ne unosite nervozu, jer će se to odraziti na mališana. Imajte strpljenja i nikako nemojte požurivati dete, jer mala deca vole da prave pauze tokom obroka.
Ne insistirajte na još jednom zalogaju
Od trenutka kada počne da odbija hranu, nemojte insistirati da pojede još koji zalogaj jer ćete bebu samo učiniti nervoznom, a moguće je da ćete i kasnije imati problema kada bude trebalo da je hranite. Ukoliko odbija novu namirnicu, ne insistirajte, već napravite pauzu, pa nakon nekoliko dana pokušajte ponovo. Nemojte se truditi da animacijama, televizijom, pesmicama ili igračkama dete naterate da pojede sve iz tanjira. Pedijatri i nutricionisti daju često preporuke oko količine hrane koju bi dete trebalo da pojede u svakom uzrastu. Međutim, svaki mališan je priča za sebe a insisitranjem samo možete pogoršati stvari i stvoriti mu veću odbojnost prema trenucima rezervisanim za obroke.
Ukoliko je dete umorno ili bolesno, nemojte da insistirate na uvođenju novih namirnica i na jelima koja i inače odbija, dajte mu ono što najviše voli.
Ukoliko za obrok dete pojede malu količinu hrane nemojte brinuti, bitno je koliko hrane jede tokom celog dana a ne samo za taj određeni obrok. I upamtite, nove navike za stolom stvaraju se posepeno i sa puno strpljenja. Osluškujte svog mališana i za stolom ga posmatrajte kao ravnopravnog člana koji može sam da izrazi svoje potrebe i želje kada je hrana u pitanju.
foto: unsplash, pixabay, weightlossdelhi.com
