Svi budući roditelji pitaju se kako će da izgleda njihovo čedo, a njihovu radoznalost svesrdno podstiču rođaci, prijatelji, kolege i komšije. Čak i ako već imate jedno ili više dece koja su „klonovi“ jednog od vas dvoje, ne znači da će i beba koju očekujete ličiti na istog roditelja. Ne, nikako ne računajte na to, jer će njen izgled biti rezultat mnogih faktora, između ostalog i ovih koji su navedeni u naučnim činjenicama koje vam donosimo.
Boju kose i očiju mahom određuju dominantni geni
Tamna i kovrdžava kosa su rezultat dominantnih gena, što znači da su veće šanse da beba nasledi vašu bujnu, tamnu loknastu grivu nego tatinu ravnu, plavu i svilenkastu kosu. No, kako se boja kose kreće u spektru od svetle do tamne i da je više vrsta gena uključeno u određivanje strukture i nijanse dlake, nije moguće predvideti tačan ishod. Čak i ako oba roditelja imaju tamnu kosu, ako postoje recesivni geni za svetlu kosu od predaka, postoje šanse da beba nasledi te gene.
Kao i u slučaju kose, i boja očiju je poligena. Boja ljudskog oka dolazi u čitavom spektru boja, od smeđe i boje leske do zelene i plave. Smeđe oči su obično dominantne, što ne znači da beba ne može da nasledi recesivne gene od bake i deke, pa da vas dvoje crnookih dobijete dete plavih očiju.
Geni igraju veliku ulogu i u težini i u visini deteta
Visoki roditelji uglavnom imaju visoku decu, niski nisku, gojazni gojaznu, vitki vitku, mada u visini i težini značajnu ulogu, pored gena, imaju faktori životne sredine i način života. I Inteligencija se nasleđuje, ali je istovremeno i rezultat stimulacije. Dete koje je genetski blagosloveno zavidnim intelektom neće razviti ni delić svojih potencijala ako se njegov mozak ne stimuliše, ako se ne razgovara s njim, ako mu se ne čita, ako se ne obrazuje. S druge strane, dete sa intelektualnim oštećenjem ili zastojem u razvoju može da postigne daleko bolje rezultate od očekivanih i onih za koje je rođenjem predodređeno ako dobije odgovarajući stimulaciju.
Svakako postoje genetske komponente ličnosti, ali ih je teško otkriti. Iako je teško razlučiti šta je zasluga vaspitanja, okruženja, socijalne i kulturne interakcije, a šta je rezultat genetike, u poslednje vreme se sve više govori o „genima s greškom“ koji navode na rizično ponašanje, koji povećavaju rizik od depresije i sklonost ka zavisnostima.
Izgled zuba, ali i strah od zubara se nasleđuju
Ako vi ili vaš partner imate iskrivljene zube ili veliki razmak između jedinica, počnite da štedite za fiksnu protezu jer su šanse da vaše dete nasledi vaše probleme veoma velike. Veličina i konfiguracija vilice, uglovi i način ravnanja zuba genetski su određeni. Koliko u ovoj oblasti geni dominiraju, pokazuje podatak da deca često nasleđuju i mamin i tatin problem, što rezultira veoma nezgodnim ortodontskim kombinacijama kao što su krupni zubi (na tatu) u sitnoj vilici (na mamu).
Evo još nekih karakteristika koje se često prenose generacijama:
- Rascepljena brada. Nastaje zato što se donja vilična kost ne spoji u potpunosti tokom razvoja.
- Rupica u obrazu. To je „greška“ u mišiću obraza.
- Oblik nožnih pristiju i noktića i na rukama i na nogama.
- Levorukost je genetski određena iako je gen za to recesivan. Odnos prema hrani, posebno prema nekom povrću, nasleđuje se od roditelja, baka i deka.
Foto: pexels, unsplash
