Prva saznanja o svetu i svemu što ga okružuje, dete usvaja kroz igru koja za njegov razvoj ima najveći značaj. Igra sa drugom decom važna je za socijalizaciju, ali ni samostalna igra nikako ne sme biti potcenjena, jer je višestruko korisna. Vreme koje dete provede u samostalnoj igri pomoći će mu da uči više o sebi i da istražuje.
Mnogim roditeljima javlja se griža savesti kada vide da se dete igra samo pa mu se pridružuju ili se trude da mu nađu društvo vršnjaka. Umesto da se zabrinete, koncentrišite se na ove benefite koje samostalna igra nosi sa sobom. Ukoliko se ne igra sa vršnjacima, dete će pokazati više kreativnosti i mašte u osmišljavanju igre. U početku, za dete ovo može biti izazov ali će na taj način da razvija svoje sposobnosti i veštine pa će mu biti kasnije biti lakše u komunikaciji u grupi.
Mališan na ovaj način uči i kako da kreativno i uspešno rešava eventualne probleme. Ukoliko naiđe na neke prepreke tokom igre, moraće samo da osmisli rešenje pa će na ovaj način da razvija i svoje organizatorske i liderske sposobnosti, iako se u tom trenutku igra samo.
Samostalna igra omogućava detetu ali i vama da otkrijete u čemu je ono zaista dobro. Kada se igra u grupi, dete često biva povedeno željama i predlozima vršnjaka, pa teže otkriva u čemu je dobro kao i kako bi moglo da razvija tu svoju veštinu. Kada ima priliku da samo rešava probleme, razvija osećaj kontrole i na taj način stiče samopouzdanje. Kada nema priliku za poređenje sa drugima, stiče utisak da je ono glavno pa će i u igri sa drugom decom imati više samopouzdanja.
Samokontrola i smirenost takođe su veštine koje će dete izgraditi kroz samostalnu igru. Kada je samo osmišljava i rešava prepreke, vežbaće strpljenje, kontrolu emocija i samopouzdanje što će mu biti od velike pomoći i kasnije u rešavanju svakodnevnih stuacija kao što je umirivanje pre spavanja, ili čekanje da dobije nešto što želi.
Deca se različito ponašaju tokom samostalne igre. Neka od njih igraće se tiho i neće prizivati pažnju žaleći se što nikoga nema pored njega. Najbolje je da ga pustite da se izražava kako želi, sve dok ne uznemirava nikoga. Nekada se tokom samostalne igre može desiti da se detetu "pridruži" i imaginarni prijatelj, ali to ne bi trebalo da vas brine, pošto mnoga deca prolaze kroz ovu fazu. Sve dok ga nevidljivi drugar ne drži van društva i ne utiče na njegovu interakciju sa vršnjacima, možete biti mirni i sigurni da će jednom svakako nestati.
Za samostalnu igru važno je da dete ima svoj odvojeni prostor sa igračkama. Naravno da ćete želeti da vam bude na oku, posebno u prvih nekoliko godina odrastanja. Važno je da nikako ne uključujete bilo kakav uređaj, televizor, kompjuter, crtane filmove ili igrice jer to više nije samostalna igra. Dajte mu da crta, da se igra plastelinom, podstičite ga da koristi razne vrste igračaka, kako one interaktivne, tako i one koje će razvijati njegovu maštu. Kako biste ga ohrabrili da se igra na ovaj način, nakon što završi, pitajte ga da vam pokaže šta je napravilo i da ispriča svoje iskustvo jer će se tako osetiti ponosno.
foto: pixabay, pxhere
