Rodne stereotipe često srećemo u svetu odraslih ali se ovakvi stavovi potkradaju i u vaspitavanju dece, u vrtićima, školama pa čak i porodici, najčešće nesvesno, kroz komentare, načine tretiranja devojčica i dečaka, kroz igru, garderobu, izbor boja i slično.
Od pete godine pa do polaska u školu kod devojčica se dešava velika promena. U mlađem vrtićkom uzrastu one često za sebe govore kako su pametne, kako mogu sve i neustrašive su, ali su istraživanja pokazala kako već u predškolskom i ranom školskom uzrastu one polako te osobine počinju da pripisuju dečacima. Kako bi ovo pravilo prestalo da bude uobičajeno, sa uvođenjem promena se mora početi još u prvih nekoliko godina života.
Nekada i kroz razgovore odraslih, koji uopšte nisu namenjeni dečjim ušima, bivaju izrečeni razni stereotipi, koje mališani upijaju kao sunđeri i usvajaju ih. Često srećemo priče o tome kako su recimo žene loši vozači, ili se koristi pol kao uvreda, pa kada dete čuje takvu poruku prihvati je i usvoji kao prirodnu.
Često se i dečacima govori: "Trčiš kao neka devojčica!", "Nemoj da plačeš kao devojčica". Na ovaj način se indirektno šalje poruka da su žene generalno loši vozači, spori trkači, da su slabe i razdražljive. Iz tog razloga morate, ne samo da učite svoje devojčice sve suprotno od ovih stereotipa, već morate biti pažljivi i sa rečima koje koristite u razgovorima sa drugim osobama ukoliko je prisutno i dete.
Roditelji imaju veoma značajnu ulogu u menjanju stavova i izgradnji samopouzdanja kod devojčica. Ono što takođe pogađa žensku populaciju je preterana briga o fizičkom izgledu. Crtani filmovi, lutke diskutablinog izgleda, ideali lepote koje se serviraju preko interneta, kome čak i veoma mala deca imaju pristup, utiču na formiranje ranih stavova kod devojčica o sopstvenom telu i o tome šta je u društvu poželjan izgled koja je idealna kilaža, način oblačenja i slično.
Zato mame ali i tate posebno moraju voditi računa na koji način komentarišu svoje telo i izgled ali i izgled drugih ljudi, posebno ženskih osoba. Devojčice moraju naučiti od malih nogu da je ljubav prema sebi i prihvatanje sopstvenog tela takvog kakvo jeste, sa svim nesavršenostima i osobenostima, temelj samopouzdanja.
Majka je za svaku devojčicu prvi uzor i model po kom uči kako treba da se ponaša, kako da brine o sebi, kako da gleda na sopstveno telo, ali i drugim stvarima koje podležu stereotipima a društvo ih rezerviše isključivo za žene.
Kada je u pitanju fizički izlgled, mnogi devojčicama govore kako treba da budu lepe, da se šminkaju, da se lepo oblače, da nose slatke suknjice i haljinice. Tome dosta doprinose i mediji forsiranjem određenih boja i stilova koje su namenjene isključivo devojčicama.
U većini kultura duboko je usađen stav da je lepota žene definisana pre svega izgledom. Bitno je učiti je kako se lepota nalazi van okvira koje diktiraju mediji i društvo, da je to više od garderobe i stila.
Iako je veoma komplikovano i gotovo nemoguće decu izolovati od crtanih filmova, medija, "igračaka za dečake" "igračaka za devojčice", određenih boja namenjenih svakom polu i slično, važno je razgovarati sa devojčicama o tom temama, učiti ih drugačije, razvijati im samopouzdanje i podsticati ih da pomeraju granice. Ukoliko za sledeći maskenbal vaša ćerka poželi da bude superheroj, astronaut ili bilo šta drugo što nije princeza ili neka od junakinja iz popularnih crtanih filmova, podržite je u tome.
foto: pixabay, pxhere, pexels
