Mlađu dece i predškolce odlikuje bujna mašta pa ne čudi što ponekada imaju i noćne more sa čudovištima i babarogama koje ih proganjaju ispod kreveta i iz mračnih ćoškova. Takođe, nije retkost ni da do devete godine imaju strašne snove, ali u ovom uzrastu oni su najčešće bazirani na sadržajima koje gledaju tokom dana, na crtane filmove, filmove i serije.
Većina noćnih mora dešava se tokom REM faze sna, koju može pratiti i ubrzani rad srca i trzaji tela, a dete se čak može i probuditi uplašeno i ponekada uplakano. U tim trenucima najčešče ima poteškoću da napravi razliku između sna i stvarnosti pa će se opirati da ponovo zaspi iz straha da se opet ne sretne sa stvarima koje su ga uplašile. Košmari se kod deteta mogu javljati i ako prolazi kroz neku stresnu situaciju, bilo koju veću promenu okruženja, polazak u vrtić, školu, ili su pak povezani sa nekim stresnim događajem, ma kako se on vama činio bezazlenim.
Stoga, ako znate da dete nije bilo u dodiru sa bilo kakvim sadržajem koji bi mogao da izazove pojavu košmara, a oni se pak često javljaju, razmislite o mogućim uzrocima stresa koji bi mogli da dovedu do pojave uznemirujućih snova.
Ukoliko mališan tokom noći zaplače ili uplašen dođe u vaš krevet, ne pomaže da ga ubeđujete da je to samo san. Za njega je ono čega se uplašio vrlo stvarno i zato treba da ga pustite da vam prepriča košmar ako želi i da vam objasni kako se oseća. Pokažite mu da ga razumete, pregledajte ćoškove sobe i ispod krevet kako biste ga uveriili da tu nema ničega. Ako je mnogo uplašeno, dozvolite mu da prespava u vašoj sobi.
Takođe, veoma je važno da dete ima dovoljno sna, jer se košmari dešavaju najčešće ako kasno ide na spavanje. Upamtite da je školarcima potrebno između 10 i 11 sati sna, a mlađoj deci i više.
Bitno je da sklonite od deteta sve elektronske uređaje minimum sat vremena pre spavanja. To je period u kom treba da se posvetite aktivnostima koje umiruju: kupanju, pričanju i čitanju umirujučih priča, gledanju slikovnica, igranju društvenih igara i slično. Mnogim mališanima pomaže da uvek uz sebe imaju omiljenu plišanu igračku da im čuva strah, pošto veruju da je ona tu da ih štiti i osećaju se sigurnije. Svakako ne bi trebalo ni da uvek izbegavate razgovor i da sklanjate dete od toga što ga plaši. Tokom dana, kada uočite da je trenutak povoljan, razgovarajte sa njim o tom strahu i pomozite mu da ga razume, nemojte ga negirati i gurati pod tepih. Naučite ga i da uvežbava svoj mozak i da nakon lošeg sna svoje misli preusmerava na neke lepe stvari koje voli i koje ga umiruju i usrećuju.
foto: see.news, magicmum.com, youaremom.com
