Postoji nekoliko prvih momenata u životu deteta koje apsolutno nijedan roditelj ne želi da propusti. Mnogo su važni i prvi osmeh i prvo puzanje, i prvi korak i prvo uzimanje zvečke u ruke, i prvo mahanje i prvo slanje poljupca, ali nekako prve reči imaju posebnu težinu. Ona se iščekuje sa nestrpljenjem, nagađa se da li će beba prvo reći „mama“ ili „tata“, gunđa se ako najpre izgovori „baba“, a onda se čeka da se razbrblja. Iako je razvoj govora spor proces, vi samo budite strpljivi i radite sve ono što doprinosi tome.
Dete, ako malo bolje razmislite, komunicira s nama od od prvog pogleda. U početku nam se obraća plačem i mimikom, nakon toga prelazi na pokazivanje ili uzimanje onoga što želi, a reči dolaze na kraju i njih ne može ništa da zameni. Međutim, njih ne treba očekivati dok se ne ispune elementarni uslovi. Bebin mozak mora biti u stanju da povezuje predmete sa njihovim imenima, a pored toga mora da zna i kako da postavlja jezik i usne u odgovarajuć položaj i kako da formira oblike neophodne za ispuštanje određenih zvukova.
Neke bebe pokušavaju da ovladaju govorom i pre prvog rođendana, drugima treba više vremena da razviju kontrolu nad jezikom i usnama, iako razumeju šta govorite. Beba počinje da eksperimentiše sa glasom sa samo nekoliko meseci, ponavljajući jednostavne samoglasnike poput „oooh“ i „aaah“, a sa puna tri-četiri meseca počeće da blebeće i da ponavlja slogove koji ništa ne znače kao što su „ka-ka“ ili „ga-ga“ ili „ba-ba“, „da-da“. Čak i ako kaže „ma-ma“ ne radujte se zalud, jer to ne znači da vam se obratila. Oko devetog meseca počeće da ispušta složenije glasove. Iako verovatno još neće uspevati da izgovori nijednu smislenu reč, savladaće ritam i ton pravog govora.
Većina beba prve reči izgovori između 11. i 14. meseca, a za formiranje rečnika dovoljnog za smislen razgovor mora da prođe mnogo vremena. Do 16. meseca devojčice u proseku znaju da izgovore 50 reči, a dečaci oko 30 jer u tom uzrastu oni zaostaju dva meseca za vršnjakinjama. Oko 18. meseca obično dolazi do povećanja broja reči koje beba zna, što se poklapa sa učestalim pokazivanjem, važnom razvojnom veštinom. Pokazivanje je njen način da pita „Šta je to?“
Dete staro dve godine znaće do 200 reči, mada možda neće koristiti sve. Do trećeg rođendana moći će da komunicira sa složenijim rečenicama i da vodi „ozbiljne“ razgovore.
Iako će vaše dete nove reči usvajati svojim tempom, pokušajte da ga podstaknete da uči brže:
- Pokazujte mu i imenujte predmete u vašem domu.
- Ponavljajte imena članova porodice.
- Pokazujte mu i imenujte životinje.
- Pokazujte mu i imenujte delova tela.
- Čitajte mu od rođenja. Neće ništa razumeti, ali će na podsvesnom nivou usvajati jezička pravila.
- Pevajte mu pesme primerene situaciji.
- Nastavljajte započeto. Kada beba kaže jednu reč, vi protumačite šta bi sve rekla da ume, pa izgovorite čitavu rečenicu umesto nje.
A kada se bacite na učenje novih reči, izbegavajte:
- Buku u pozadini jer se bebe lako ometaju. Isključite televizor i radio i prepustite bebi da se usredsredi na ono što govorite.
- Ograničite joj vreme pred ekranom. Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo uopšte da gledaju televiziju jer to može loše da utiče na razvoj jezika.
- Ispravljanje svake greške jer to može da bude destimulativno. Ako je stalno opominjete zbog reči koje je pogrešno izgovorila, beba može da zaćuti.
Foto: raisingchildren.net.au, http://dreamcare.com.hk, motherforlife.com, firstfiveyears.org.au, hisawyer.com
