Jednostavni zagrljaj sa biskim osobama učiniće da se osećamo voljeno, bezbedno, zbrinuto i mirno. Ovaj tako moćan čin posebno će prijati novorođenim bebama koje tek treba da upoznaju svet oko sebe jer se na taj način, kroz dodir sa mamom osećaju sigurno i zaštićeno. Zagrljaj sa mamom bebi umiruje puls i opušta je dok s druge strane, kada je grli neznanac, njen puls se ubrzava najverovatnije zbog stresa koji oseti jer ne poznaje osobu koja je drži.
Zagrljaji omogućavaju pravilan razvoj bebinog nervnog sistema i utiču povoljno na kasniji emotivni i kognitivni razvoj. Zato nije čudno što mala deca obožavaju da se grle i uživaju u tome maksimalno.
Bebino čulo dodira značajno se razvije već do dvanaeste nedelje pa ona može osetiti dodire kroz mamin stomak a kansije, kada još naraste, može i reagovati na njih.
S druge strane, svi roditelji koji imaju tinedžere, takođe znaju da već na početku puberteta deca počinju da negoduju kada mama ili tata žele da ih zagrle, naročito dečaci, pa se često može čuti savet da decu treba grliti kada god ste u prilici dok su još mali i dok ne počnu da se brane od zagrljaja.
Šta je "Kengur zagrljaj"?
Stručnjaci sve više ističu važnosti koji ima prvi zagrljaj tj. dodir mame i bebe odmah po rođenju. "Kengur zagrljaj" podrazumeva da se beba odmah nakon rođenja preda mami u naručje kako bi se ostvario za bebu veoma značajan kontakt kože na kožu sa mamom.
Međutim, ova praksa na našim prostorima nije toliko uobičajena. Naime, u većini zapadnih zemalja beba se odmah po rođenju odvaja od mame, kupa, oblači i nosi u boks za bebe. U psihološkom i emotivnom smislu ovo je veliki šok za novorođenče koje je do tada bilo ušuškano, osećalo se sigurno u maminom stomaku i slušalo otkucaje njenog srca a sada je među nepoznatim ljudima i odvojeno od mame.
Kako bi ovaj prelaz bio što bezbolniji za novorođenče, poželjno je da prve sate nakon rođenja provede uz mamu u zagrljaju koji podrazumeva direktan dodir kože na kožu. Ova metoda posebno je blagotvrona za prevremeno rođene bebe kojima je potreban posebna pažnja i briga.
Kako je nastao metod "Kegur zagrljaj"?
Metoda "Kengur zagrljaj" nastala je u Kolumbiji u Bogoti, sedamdesetih godina prošlog veka usled nedostatka inkubatora u kojima bi boravile prevremeno rođene bebe i raširila se i po siromašnijim zemljama upravo iz ove pobude. Naime, uočeno je da se kod beba koje su rođene ranije oporavak i napredovanje odvijalo brže ukoliko su većinu vremena provele pripijene uz mamu u svojim prvim danima.
Ovaj zagrljaj podrazumeva da se beba koja je samo u pelenama pripije na gole majčine grudi i potom prekrije ćebencetom ili nekim komadom mamine odeće. Tehnika je dobila ovaj zanimljiv naziv jer način na koji mama drži bebu podseća na položaj u kom mama kengur drži svoje mladunče.
Poželjno je da beba, ukoliko je prevremeno rođena, u ovom pložaju provede oko 2-3 sata dnevno, svakodnevno, u trajanju od najmanje mesec dana. Za bebe koje su rođene u terminu i koje su zdrave, ne postoji vremensko ograničenje za ovaj tip nege bebe.
Kako zagrljaj pomaže bebama u prvim nedeljama?
U prvim nedeljama novorođenče se mora privići i prilagoditi okolini, priviknuti se na ritam dojenja, raspored spavanja i slično. Kod mnogih beba javljaju se grčevi koji dodatno frustriraju i bebu čine nervoznom i razdražljivom pa se dešava da često plače. U ovakvim situacijama, beba očekuje brzu reakciju i rešenje. Pored toga što ćete je nahraniti, presvući i pomoći da prevaziđe grčeve, pokušajte i sa zagrljajem i nežnim dodirima i iznenadićete se koliko će se brzo mališan umiriti.
Bliskost sa mamom ostvarena na ovaj način višestruko koristi bebama. Pomaže da im se stabilizuje srčani ritam, poboljšava im se disanje pa se samim tim i svi organi kvalitetnije snabdevaju kiseonikom, beba je mirnija pa se ustaljuje i ritam spavanja, san je mirniji i traje duže. Dešava se i da bebe manje plaču i brže napreduju.
Ova vrsta zagrljaja međutim, nije rezervisana samo za mame. I tate se svakako mogu uključiti i na ovaj način ostvariti bliskiji i dublji odnos sa novorođenčetom.
I mame će svakako od ove tehnike imati dosta koristi. Kod žena koje često praktikuju ovu vrstu zagrljaja primećeno je da imaju bolje lučenje mleka, mirnije su i imaju čvršću i dublju vezu sa bebom.
Da li bebe mogu da razlikuju ko ih grli?
Na unuverzitetu Toho u Tokiju napravljeno je zanimljivo istraživanje tokom kog su praćeni otkicaji srca dece od godinu i po dana tokom zagrljala roditelja i drugih osoba koje su za njih neznanci. Utvrđeno je da mališani pored uočavanja ove razlike mogu da raspoznaju koji zagrljaj je ugodan i mekan pa služi da se umire, od dodira tj. zagrljaja tokom kog ih roditelji drže i hrane ili ih nose.
Zašto je zagrljaj tako blagotvoran?
Dok se grlimo, hipofiza luči hormon oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi. Njegov nivo uvećava se i tokom dojenja. Ovaj hormon ima tendenciju da izazove osećaj bliskosti, poverenja, a takođe utiče i na javljanje majčinskog instinkta i brižnosti.
Decu svakako ne treba grliti puno samo dok su mali, već i kasnije tokom odrastanja. Usadite im od prvih dana naviku grljenja kao nešto prirodno i neophodno. Deca koja se često grle sa roditeljima izrastaju u stabilne osobe koje u kasnijem životu ispoljavaju manje sklonosti ka agresiji i problematičnom ponašanju. Takođe, imaju više samopouzdanja i poštovanja prema drugim osobama i izraženiju empatiju.
foto: kelly-sikkema-unsplash, chris-anderson-unsplash,helena-lopes-unsplash,paul-hanaoka-unsplash
