Briga roditelja za svoje potomstvo počinje još dok je beba u maminom stomaku. Od tada opušteni mladi ljudi počinju da osećaju veću odgovornost i prema sebi, svom ponašanju ali i za nerođeno dete. Kada se mališan rodi, brojna istraživanja su pokazala da je roditeljima najveća briga da deca postanu odgovorna. Pod tim se mnogo toga podrazumeva, ali odgovornost dece je ključ njihovog uspeha kako u školi, tako i generalno u životu prema svetu u kome živimo.
Poslušnost nije isto što i odgovornost
Većina roditelja bi volela da deca realizuju njihove zahteve, slušaju bespogovorno roditeljske direktive, što je razumno i važno za roditelje. Ali, to nije odgovornost već poslušnost.
Vremenom, mnogi roditelji će poželeti da njihova deca preuzmu na sebe zadatke koje treba da realizuju jer to mora biti urađeno i da to prihvate kao svoju obavezu. Tada to više nije zadatak koji deca izvršavaju jer je neko rekao da to treba se uradi već zato što je to potrebno da se uradi. Sada već je reč o odgovornosti.Roditelji treba da odustanu u ovom slučaju od zahteva da se zadaci urade onako kako su oni zamislili, već da prepuste deci da ih realizuju na svoj način. Na taj način će ohrabriti decu da budu ponosna, a samim tim i odgovorna za svoje ponašanje.
Prelazak sa poslušnosti na odgovornost dece
Uvek se postavlja pitanje za roditelje koliko bi oni zapravo trebalo da pomažu deci da ispune svoje obaveze i zadatke. U strahu da deca u svojim aktivnostima ne propadnu, roditelji počinju da čine previše za njih čime se deca ne uče da sama preuzmu odgovornost. Sa druge strane, postoje trenuci kada su deci potrebne dodatne smernice, podrška ili informacije kako bi naučila kako da budu odgovorna.
Treba li previše da upravljanje decom ili da budete nedovoljno posvećen roditelj?
Prava je umetnost ne postati roditelj koji previše upravlja decom, s jedne strane, odnosno suviše opušten roditelj, s druge strane. Odlučivanje kada je prikladno uskočiti i kada je efikasnije pustiti dete i dati mu prostora da to uradi na svoj način, zavisiće od zrelosti deteta, odgovornog ponašanja u prošlosti. Ovakva odluka, takođe, zavisi od temperamenta deteta, a usađivanje stavova i osobina koja dete čine odgovornim dešavaju se godinama i uključuje mnogo različitih delova koji sačinjavaju roditeljsku slagalicu.
Odgovornost dece i dvostruka uloga roditelja
Ako ste se ikada pitali da li ste previse strogi ili previse popustljivi ili pružate li svojoj deci dovoljno ljubavi, naišli ste na razmatranje o dvema važnim ulogama koje roditelji imaju. Svaka od njih ima svoj učinak u odgajanju odgovorne dece.
Brižna uloga roditelja
Brižan roditelj neguje svoje dete, iskazuje ljubav, sluša ga, podržava, provodi vreme sa njim i voli ga. Svojim ponašanjem roditelj komunicira bezuslovnu ljubav-šta god da se dogodi, roditelj voli svoju decu jer su njegova. Ovo deci omogućava da mogu da rizikuju i greše znajući da imaju tu ljubav od roditelja.
Strukturna/Izvršna uloga roditelja
Kada ispunjavate odgovornost u izvršnoj ulozi postavljate granice, namećete disciplinu, učite svoju decu kako treba da se ponašaju, prenosite vaše vrednosti i dajete smernice. Ne zadovoljavajući odmah njihove potrebe i ne pružajući im sve što žele, dajete priliku svojoj deci da tolerišu neke frustracije, odlažu zadovoljstvo, postaju manje impulsivni i manje usredsređeni na sebe. Postavljate standard ponašanja koje očekujete da će vaša deca zadovoljiti. Vi utvrđujete posledice kršenja pravila i sledite te posledice. Učite svoju decu da cene ono što imaju.
Zahvaljujući svojoj izvršnoj ulozi držite svoju decu odgovornom za njihovo ponašanje, a za uzvrat to podstiče razvoj osećanja odgovornosti.
Kombinovanje uloga roditelja
Deci su potrebni roditelji za obavljanje obeju uloga. Veća je verovatnoća da će deca prihvatiti ograničenja koja ste postavili i veča je verovatnoća da će želeti da ispune vaša očekivanja, tj.da budu odgovorna kada im pružite topli, brižni i podržavajući odnos koji je u osnovi discipline koju namećete.Pokazalo se da deca sa visokim samopoštovanjem su odgovornija. Prednosti takve dece su sledeće:
1.Veruju da upornošću i radom mogu doći do cilja
2.priznaju svoje greške i uče iz njih
3.Spremni su da zatreže pomoć
4.Svesna su svojih snaga i slabosti
5. Odlučuju se lakše da rizikuju i isprobavanju novih stavri
6.veruju da mogu da reše problem sa kojim se susreću
Za odgovorno ponašanje dece potrebni su uzori u najbližem okruženju. Ne možemo očekivati da nam deca budu odgovorna ako to sami nismo. U jednoj prijateljskoj atmosferi gde se znaju autoriteti, ali i daje sloboda odlučivanja i preuzimanja akcija ne može izostati odgovornost ni kod dece ni kod odraslih.
https://centerforparentingeducation.org/
foto: austin-pacheco-unsplash, andriyko-podilnyk-unsplash