Redovan odlazak u pozorište je navika malog broja ljudi, koji u tome vide mogućnost za izlazak, lični razvoj i napredak, priliku da se elegantno obuku i posebno doteraju. Da, pozorište je mesto gde se neki ljudi igraju i zabavljaju da bi nama preneli poruku, uzdrmali emocije, naterali nas na po koju suzu, i onu radosnicu, i skrenu nam pažnju na neki društveni problem.
Dok igraju, glumci su obično, kako kažu u posebnom afektu, u zanosu lika koji na najbolji način se trude da nam dočaraju. Naše je da se skockamo i prepustimo emocijama.
Otkud mi u pozorištu, šta nas to u njemu privlači i zašto je važno da odmalena razvijamo deci naviku uživanja u predstavama?
U vrtiću i školama organizovane su posete pozorištima
Nije slučajno što je u vrtićima prisutan odlazak u pozorište, obično u starijoj grupi i medju predškolarcima. Deca se poistovećuju sa likovima, u mnogim predstavama aktivno učestvuju, smeju se, zabavljaju, bivaju u isto vreme vitezi i junaci, princeze i veštice. Deca su zapravo glumci od najranijeg detinjstva igrajući brojne uloge i maskirajući se u razne likove. Zato i ne treba da čudi što vole da se poistovećuju sa njima i što su im kostimi za maskenbal izuzetno važni. Nisu slučajno u redovnim programima u vrtiću maskenbali, jer se ovaj vid razvoja smatra izuzetno važnim za dete. Deca će upamtiti par novih pojmova, neku posebnu rečenicu koja će ga uvek podsećati na određenu predstavu i koju će rado i samo primenjivati u svom društvu.
Predstave za decu birajte po njihovom uzrastu
Nije svaka predstava za svako dete i ne pokazuju sva deca interesovanje u istom uzrastu. Obično se počinje sa lutkarskim predstavama koje mogu da prate deca već od druge godine. Ozbiljnija pozorišta obično stave kom je uzrastu predstava namenjena pa se time treba rukovoditi. Naravno, pre prog odlaska u pozorište pričajte sa detetom o tom iskustvo, obucite ga lepo i zajedno odledajte predstavu. Nije zgoreg da vam dete bude u krilu jer će tako osetiti sigurnost u slučaju da se plaši nekih likova. Ujedno, ako mu se dopadne, požečeće da ponovi iskustvo i tada već polako krećete da mu stvarate naviku odlaska u pozorište, koja mu ostaje za ceo život. Važno je da u najmlađem uzrastu birate one predstave koje kratko traju jer deca nisu spremna mirno da sede sat i po vremena, jednostavno nemaju koncentraciju.
Predstava se ne završava spuštanjem zavese
O predstavi treba pričati, šta se to mališanu najviše dopalo, koji lik i zašto mu je ostavio najveći utisak, koji lik iz predstave bi voleo da on bude, kako se oseća nakon predstave i slično. Razgovajući o samoj predstavi za zapravo golicate dečiju maštu i vodite ozbiljan razgovor o delu, likovima, glumcima, situaciji koju predstava opisuje. Ovaj segment je važan za odrastanje dece jer ona uočavaju socijalne odnose, razlikuju dobro od zlog, bitno od sporednog. Takođe, doprinosi i njihovom emocionalnom razvoju. Pozorište deci omogućava da spoznaju svet oko sebe, da pokažu i prenesu emociju, uči ih da sagledaju širu sliku dešavanja i poistovete se sa likovima i sutuacijama u kojima se oni nalaze.
Pozorište je mesto dobre zabave, raspoloženja i pozitivne energije. Prija svima, kojima je kultura važna,a sa njom se počinje od najranijeg detinjstva.
foto:gwen-king-unsplash
