Veoma je bitno reći, a i razumeti da mentalno zdravlje nije nešto što se odnosi samo na odrasle ili stariju decu. Bebe takođe imaju mentalno zdravlje. One su duboko osećajna bića koja od prvog dana života razvijaju osećaj o tome ko su i koliko vrede. Upravo ovaj proces počinje sa plesom koji se odigrava tokom svakodnevnih trenutaka kao što je na primer hranjenje, igranje, maženje, razumevnaje, osluškivanje masiranje….
Način na koji su nas dodirivali, razgovarali sa nama, brinuli o nama kao bebama, regulisali te nas tako učili samoregulaciji, govori o tome ko smo i koliko smo vredni. Ovo duboko oblikuje strukturu ličnosti u koju ćemo izrasti, a time održava zdravim naše mentalno zdravlje od prvih meseci. Stoga upravo taj period prvih godina života JESTE prilika za odrasle, koji brinu o bebama, da zaista promovišu jako, pozitivno mentalno zdravlje.
Neki od načina kako da promovišemo i unapredimo mentalno zdravlje beba obrazložićemo u nastavku teksta.
• Stvarajte nežne, pozitivne interakcije. Omogućite bebama sigurnost koju im pruža činjenica da ćete ih osluškivati i odgovarati na njihove potrebe. Iskustva u ranom uzrastu su jako važna. Istraživanja pokazuju da kada roditelji nauče da prepoznaju signale koje im beba šalje i odgovaraju na njih sa potpunom svesnošću i nežnošću, to utiče na razvoj bebinog mozga i ima dugoročni uticaj na akademske i socijalne kompetencije. Takve bebe imaju veće šanse da kasnije razviju bolje veštine rešavanja problema i veštine kritičkog razmišljanja, da budu efikasni u komunikaciji, kao i da nauče da razumeju i upravljaju osećanjima.
• Težite da shvatite značenje koje stoji iza ponašanja malog deteta. Svako ponašanje ima svoje značenje. Što bolje razumemo šta utiče na ponašanje male dece, bolje ćemo zadovoljiti njihove potrebe. Npr. zamislite roditelja koji je shvatio da se njegova beba sporo prilagođava novim situacijama; on svoju bebu upoznaje sa novim ljudima držeći je u svom naručju, u kom se ona oseća sigurno i zaštićeno, kako bi imala dovoljno vremena da se počne osećati udobno. Ili roditelja koji se prilagođava razvojnom periodu svog deteta; upozorava ga kada će se promena desiti i pomaže mu da pronađe način da se izbori sa situacijom. Razumevanje prave suštine uzroka nam omogućava da odgovorimo na efikasan način učeći tako decu veštinama suočavanja i umanjujući kod njih onaj osećaj da su loši, koji je svakako štetan po njihovo mentalno zdravlje.
• Prihvatite da su izazovi i stres prirodni i važan deo bebinog razvoja. Stručno one se nazivaju razvojne frustracije. Zamislite recimo bebu od godinu dana koji se igra sa igračkom gde se sortiraju figure različitog oblika. Primetićete kako pokušava da uklopi oblike u odgovarajuće otvore, prevrće ih, gura, sve dok se ne podudare. I tako nekoliko puta. No pravljenje grešaka (neuspeh) je važan deo učenja, jer dovodi do rešavanja problema i izgradnje novih znanja i veština. Predlažemo da ih posmatrate, pustite da sami dolaze do rešenja, a podržite onda kada je potrebno.
Umesto kraja zaključićemo da je važno kakav odnos roditelji imaju sa svojom bebama – da joj pruže utehu kad je nervozna; da reaguju na napore svog deteta koje prvo komunicira putem izraza lica, zvukova i gestova, a kasnije reči; da se svesno uključuje I angažuje u igri sa svojim detetom kao i u istraživanjima u skladu sa interesima deteta; da ga/je podrži u novim izazovima; a najviše od svega da se oduševljavljava njihovim svakodnevnim otkrićima tako izgrade poseban odnos ljubavi i povezanosti. Ova vrsta nege gradi poverenje i osećaj sigurnosti kod beba i čini da se osećaju voljeno – a to su sve ključni sastojci za pozitivno mentalno zdravlje.
Tekst pripremila
Milijana Majstorovic Kožul
Defektolog, muzikoterapeut
IAIM instruktor za masažu beba
Musical Baby Bonding instruktor
www.synchronylab.com
