U ranom razdoblju života deca često koriste plač kako bi komunicirala s okolinom, najviše s roditeljima. Roditelji u najvećoj mjeri nisu sigurni kako interpretirati plač deteta: događa li se nešto ozbiljno ili dete tako samo privlači pažnju. U svakom slučaju, potrebno je postupno, malim koracima izgraditi komunikaciju s detetom kako ne bi moralo svaki put da plače kako bi vas uputilo na nešto.
Gledajte na plač svog deteta kao na oblik komunikacije, a ne na sredstvo manipulacije. Treba ga tumačiti kao signal – poslušajte ga i pokušajte ga interpretirati bez bojazni da ćete tako ˝razmaziti˝ dete.
Postoji mit, pogotovo kod novopečenih roditelja, da što duže odlažete odgovoriti na detetov plač to će ono pre prestati s plakanjem. Jednim delom to može biti tačno, međutim postoje i nešto osetljivija deca koja na ignorisanje mogu reagovati apatijom.
Studije su pokazale da djeca koja su dobijala redovnu pažnju i reakciju roditelja na plač, postaju samostalnija i manje plačljiva tokom daljeg razvoja.
U prvih par nedelja detetovog života reagujte intuitivno, već na prve znakove plača. Upoznavanjem sa svojim detetom u narednim mesecima lakše ćete moći proceniti ulogu njegovog plača.
Ipak, znajte kada reći ˝da˝, a kada reći ˝ne˝. U početku ćete verovatno više govoriti ˝da˝ dok će vam s iskustvom tu i tamo doći i odgovor ˝ne˝. Potrudite se da kroz upoznavanje s detetovim plačem u početnoj fazi i vi i dete razvijete međusobnu komunikaciju.
Isprobajte takozvani karipski pristup. Zamislite situaciju u kojoj vi telefonirate, a pod vašim nogama se igra dete od sedam meseci. Dete se odjednom počne vrzmati i upućivati vam molećiv pogled. Umesto da smesta spustite telefon i uzmete dete, radije mu se nasmejte široko i mirnim glasom recite da je sve u redu. Ova metoda proizašla je iz poznate karipske uzrečice: ˝ don't worry, be happy˝.
foto: telecinco.es, entesana.es
