Iako pedijatri već godinama apeluju da se deca ne stavljaju u dubak, mnogi roditelji postali su svesni njegove štetnosti tek nedavno, kada je Kanada, kao prva zemlja u svetu, zabranila prodaju, reklamiranje i uvoz dečjih hodalica. Koliko je problem ozbiljan svedoči činjenica da je za nepoštovanje zabrane propisana kazna do 100.000 kanadskih dolara (oko 68.000 evra).
Ova odluka doneta je nakon objavljivanja podataka iz 16 bolnica, sakupljanih od 1990. do 2002. godine, koji su pokazali da je više od 1.900 dece starosti od pet do14 meseci povređeno zbog korišćenja dupka. Apelu za zabranu pridružili su se i ortopedi, koji se protive forsiranom prohodavanju, usvajanju pogrešnih šema kretanja, opterećivanju nerazvijenih ekstremiteta i kičme, kao i pedijatri koji smatraju da dubak ometa normalan psihomotorni razvoj.
Najčešće strada glavica
Do povređivanja zbog korišćenja dupka najčešće dolazi usled zapinjanja točkića na prag, tepih ili neku drugu prepreku na podu, prevrtanja niz stepenice ili pri pokušaju bebe da izađe iz šetalice. U svim tim slučajevima najčešće dolazi do povreda glave, koje su, bilo lakše ili teže, traumatične i za dete i za roditelje. Frakture su, srećom, ređe, ali su zato posledice teže.
Krive se i kičma i noge
Dete stavljeno u dubak primorano je da se oslanja na noge čak i ako nije dovoljno zrelo za to, što može da izazove deformisanje kičmenog stuba, krivljenja nogu (X ili O noge) i izvrtanja stopala na spolja ili na unutra. Osim toga, ortopedi dubak smatraju štetnim i zbog usvajanje pogrešne šeme hoda, jer se beba, koja nije spremna za prve korake, prvenstveno kreće odgurivanjem unazad.
Deca koju roditelji često stavljaju u dubak, kada prohodaju, često padaju jer nisu naučila da održavaju ravnotežu. Ona otežano savladavaju prepreke, sapliću se o igračke, tepihe i pragove i uglavnom padaju na glavu, jer nisu naučili da se dočekaju na ruke.
Ne forsirajte bebu
Bebe, u proseku, počinju da sede oko osmog meseca, da puze između 7. i 9. meseca, a većina u tom periodu pokušava da, uz pridržavanje, stane na svoje slabašne nožice. Odstupanja od proseka, kažu pedijatri, ne treba da vas brinu i zbog njih ne smete da forsirate dete da radi ono za šta nije spremno.
Ne upoređujte ih s drugom decom koja su prohodala pre prvog rođendana, jer vašem mališanu možda treba malo više vremena. Uostalom, većina dece prve samostalne korake napravi između 12. i 15. meseca, a dubak im u tome sigurno neće pomoći.
Puzanje je najbolja vežba
Iako neka deca jednostavno preskoče fazu puzanja, većina mališana u otkrivanje okruženja ipak kreće u četvoronožnom položaju. Njihovi prvi koraci su sigurniji nego hod mališana koji su prohodali bez puzanja, jer ono je najbolja vežba za razvoj mišića, zglobova i kičme. Bebi su za puzanje neophodni velika i stabilna površina, nikako krevet, prebrisan pod ili čist tepih s kojeg su, iz bezbednosnih razloga, uklonjene igračke, obuća, saksije s cvećem...
Kad bude spremna, beba će samoinicijativno ustati, uz pridržavanje za stolicu, stoćić, zid ili krevet, a onda će njen prvi korak biti pitanje dana.
A vi... Vi se spremite za maraton za detetom koje više neće ni želeti ni umeti da stane.
Fotografije: Pexels-photo