Svako od nas je u životu imao makar jednu blisku osobu s kojim je komunicirao i razumeo se bez reči pogledima, mimikom, uzdahom, dizanjem obrve... To su posebni odnosi i posebno snažne veze koje čovek ne može da razvije sa bilo kim, već samo sa nekim ko mu je bliži od svih drugih. U detinjstvu i mladosti su to najbolji drugovi i drugarice, nešto kasnije životni partneri, a kad stigne beba, onda ona postaje ta posebna osoba s kojom se mama i tata uspešno sporazumevaju bez reči od prvog dana života.
Dok ne nauči prve reči, a za to su potrebni meseci pa i čitava godina, beba uglavnom komunicira plačem, mimikom i raznim drugim neverbalnim znacima. Kad zaplače, mama i tata znaju da je gladna, žedna, da je nešto boli, da joj je hladno ili vruće, da joj treba uteha... Što roditelji više osluškuju i što bolje reaguju na bebine poruke, to će ona uspešnije slati svoje poruke. Iako vam to možda i ne izgleda tako, ova bazična komunikacija biće presudna za razvoj govora kod bebe, koji se menja iz meseca u mesec, pa čak i iz dana u dan.
U uzrastu od četvrtog do šestog meseca beba intenzivnije ispušta zvuke koji nose određene poruke. Nekada ona može da se pročita i iz same intonacije, nekada iz ritma, nekada iz grimase koja prati zvuk, a na mami i tati je da je sa oduševljenjem podstiču da guče, galami, ponavlja slogove. Malo stariji bebaći, oni od šest do devet meseci starosti, počinju da koriste širi spektar samoglasnika, da slažu prve slogove, da daju posebnu intonaciju svakom zvuku koji ispuste, a neki od njih uspevaju da ovladaju i prvom važnom rečju – NE. Ona je, znaju roditelji, ma koliko bila frustrirajuća, jedan od najvažnijih koraka ka pravoj komunikaciji.
Oko prvog rođendana većina beba pored onog NE uspešno izgovara prve reči – mama, tata, baba, deda, daj, a’de – a onda razvoj govora kreće nezaustavljivo. Ukoliko postoji dobra stimulacija i dobra interakcija sa okruženjem, prvenstveno sa roditeljima, beba će iz dana u dan savladavati nove reči, a oko drugog rođendana bi trebalo da ima oko 50 reči u vokabularu. Uporedo sa savladavanjem novih reči dete uči i da ih povezuje, ali i njihovo značenje, u čemu roditelji moraju da mu pomognu. Evo šta treba da radite...
* Mama treba da se obraća bebi još tokom trudnoće, ali ne šapatom, već jasnim i razgovetnim glasom.
* Bebi treba pevati i pre rođenja i odmah nakon rođenja, jer je to važno sa savladavanje jezika.
* Sa bebom treba razgovarati od prvog dana života. Nema veze što vas ne razume, tonalitet i boja vašeg glasa dovoljni su za slanje poruke „Mama te voli“, „Siguran si u tatinom naručju“, „Sve će biti u redu“...
* Kad se obraćate bebi trudite se da povežete reči i „akciju“. Kad kažete „Zagolicaću te“, vi je zagolicajte. Kad menjate pelenu, kažite joj šta radite. U početku vas neće razumeti, ali će kad dođe vreme dobro znati i šta je golicanje i šta je pelena.
A kada počne da vas boli glava, jer vaše dete brblja bez prestanka, setite se početaka kada ste jedva čekali prvu reč.
Foto: dreamstime_m_54951158-Monkey-Business-Images, dreamstime_m_30561755-MNStudio
