Prosečnog jednogodišnjaka od trenutka kada će prvi put u životu čuti latinsku poslovicu „Repetitio est mater studiorum“ deli 15 godina, i to pod uslovom da upiše gimnaziju, ali ga to ne sprečava da se ponaša u skladu sa njom. Iako ne zna da je „Ponavljanje majka znanja“, on će uporno pokušavati da napravi prve korake, da „dovede“ punu kašičicu do usta i da razgovetno kaže mama i tata. Naravno da ne zna da bez ponavljanja nema razvoja sinapsi, ovladavanja raznim veštinama, ni učenja, ali on će ponavljati sve ono što ga vodi ka svetu odraslih.
Ne ometajte ga u tome!
– Dok ne nauči da ubaci lopticu kroz odgovarajuću rupu, malo dete će uzaludno pokušavati da je „protera“ kroz otvor u obliku kvadrata, romba i trougla. A kada u tome najzad uspe, to neće značiti da je ovladalo tom veštinom jer će mu i za to biti potrebna vežba. Nakon mnogobrojnih uspešnih ponavljanja ono će shvatiti vezu između svojih postupaka i željenog rezultata. To je trenutak koji se vezuje za ovladavanje određenom veštinom – kažu dečji psiholozi i naglašavaju da ovo pravilo važi za sve što malo dete radi.
Ono će vam tražiti da mu iznova i iznova puštate istu pesmicu i čitate istu priču, da mu bacate loptu na isti način, da ređate kocke jednu na drugu dok se ne sruše i da slažete istu slagalicu po 100. put jer će u tome tražiti određene obrasce koje treba da usvoji. Idealno bi bilo, kažu stručnjaci, da ono u svemu tome aktivno učestvuje iako je za proces učenja dovoljna i njegova pasivna uloga, a vremenom će naučiti kada treba da okrene stranicu knjige i koji deo slagalice završava sliku. Iako su za vas to rutinske stvari, rutinu ne treba podcenjivati jer je detetu jako važno da zna šta može da očekuje u narednom trenutku određene aktivnosti.
Za većinu aktivnosti koje odrasli obavljaju postoje čvste veze među neuronima za čiji su razvoj potrebni iskustvo, ponavljanja i praksa. Kao što smo mi sabiranje i oduzimanje, vožnju automobila, zavijanje štafova, nameštanje kreveta i ostale redovne aktivnosti doveli do automatizma, tako će i dete ponavljanjem razviti neuronske veze koje će automatizovati njegov hod, samostalno hranjenje, penjanje na krevet, ređanje kocaka, vožnju tricikla...
Iz tog razloga dečji psiholozi apeluju na roditelje da ne ubrzavaju decu, da ih ne sprečavaju da se umažu hranom, da ne boje umesto njih, da ih ne demotivišu kada nešto rade pogrešno, da ne završavaju njihove rečenice...
Umesto toga dete treba motivisati da što više stvari radi samo, čak i kada stalno greši, jer bez ponavljanja i traganja za rešenjem ništa neće naučiti na vreme. Mnogo strpljenja, ohrabrivanja i bodrenja daće daleko bolje rezultate što će, pokazalo se, biti dragoceno u godinama kada mama i tata neće biti tu da urade nešto umesto deteta.
– Verujte da je ponavljanje majka svih znanja i da vaše dete treba da prođe kroz to. Vi samo budite strpljivi i sada kada uči da pravi prve korake, i sutra kada bude učilo da crta i vezuje pertle, ali i u dalekoj budućnosti kada bude „svoj čovek“ – poručuju stručnjaci.
Foto: dariussankowski-pixabay
