Bebe uče da komuniciraju od samog rođenja tako što slušaju odrasle. Razvoj govora, kao i ostalih veština, najintenzivniji je tokom prve godine jer se u tom periodu postavljaju temelji za napredovanje. Do prvog rođendana prekretnice u sazrevanju uočavaju se na svaka dva-tri meseca, a kasnije na šest i više meseci.
Kako je svako dete individua za sebe, od njih ne može da se očekuje da u istom uzrastu izgovore prve reči, ali to ne znači da, ako ste zabrinuti zbog bebinog napretka, treba da se tešite ovim rečenicama: "Ne brini, dečaci kasnije progovaraju", "Moja sestričina je prve reči izgovorila tek sa tri godine a sada ne prestaje da brblja", "Opusti se, sve će doći na svoje"...
Bilo bi najbolje da se oglušite o ovakve savete, ma kako dobronamerni bili, da pratite razvoj svog deteta i slušate samo sebe. Ako ste zabrinuti, obavezno se posavetujte s pedijatrom ili logopedom, jer kasnije može da bude kasno.
Evo kako bi trebalo da teče razvoj govora kod dece u različitim periodima sazrevanja i šta sve prethodi razvoju govora.
Do šest meseci
Kada mu nudite igračke i predmete, pruža ruke ka njima, okreće glavu kada čuje neoubičajeni zvuk, pogledom prati predmete kada ih pomerate ispred njega i okreće glavu.
Od šest do 12 meseci
Samo hvata predmete koje mu pružate, drži ih, prstima ispituje detalje, ubacuje manje predmete u veće, namerno ih baca i podiže, udara jednim predmetom o drugi, menja položaj i vrpolji se kako bi dohvatilo ono što mu je ispalo, gestovima oponaša pozdrav, šalje poljubac, pruža ruke ka vama kako biste ga uzeli u naručje i guče.
Od godinu do godinu i po dana
Imitira jednostavnije aktivnosti bliskih osoba, donosi vam predmete da ih pokaže, gura od sebe predmete koje ne želi ili mu se ne dopadaju, slaže predmete jedan na drugi. Tada već počnje da se zanima za aktivnosti osoba oko sebe. Sposobno je da izvrši dve vezane radnje na koje ga upućujete: "Uzmu lutku i daj je seki." Tada obično i kreću izgovaraju prve jednostave reči: mama, tata ili imena braće i sestara.
Od godinu i po do dve
Već polako stiče svest o sebi, prepoznaje sebe na fotografijama, zna čemu služe predmeti i imitira njihovu upotrebu, reaguje na zahteve da nešto pokupi, donese, podigne, doda. Prepoznaje šta je malo, šta je veliko, razlikuje nekoliko boja i veličina, inicira igranje.
Sve ovo je jako važno jer je to uvod i temelj za razvoj govora, početak učenja reči i izražavanja. Kako biste tokom ovih aktivnosti i igara podstakli razvoj govora, imenujte predmete i situacije. Obraćajte mu se kratkim i jednostavim rečenicama tako da može lepo da razume njihovo značenje.
Kada savlada jednu reč i počne češće da je koristi, polako počnite da dodajete nove reči jer će tako najlakše prošitivati vokabular. Izbegavajte da mu postavljate pitanja očekujući odgovor makar ona bila i najjednostavnija moguća. Umesto da ga pitate "Čime se to igraš" recite "Igraš se autićem?" Na taj način ono će upijati sve što mu govorite, čak iako ne ponovi to što ste rekli. Dok mu nešto objašnjavate ili opisujete neki predmet, pokazujte mu to gestovima. Ukoliko opisujete "mekanog braon medu" istovremenom mu pokazujte rukom na medu dok pričate.
Kada mu dajete nešto da jede ili pije, ostavite mu mogućnost da vam kaže ili pokaže svoj izbor. Recimo, pitajte ga da li želi mleko ili sok, pa neka samo pokaže ili kaže na svoj način šta želi. Ovo je bolja metoda umesto da mu ponudite recimo samo mleko jer tada može da odgovori samo sa "da" ili "ne".
foto: dreamstime_m_68526785-JuliaSemenova, dreamstime_m_113556655-inara-prusakova
