Da je izreka „Sit gladnom ne veruje“ i te kako tačna odlično znaju roditelji beba koje tokom prve godine života nisu prespavale u cugu više od dva do tri sata, pa srećnicima koji nisu imali takvo iskustvo neprekidno objašnjavaju kako su preživeli taj period i prepričavaju kako su 12 meseci hodali kao zombiji. No, pošto svemu jednom dođe kraj, većina beba posle prvog rođendana uspostavlja normalan ritam spavanja, taman da roditelji povrate snagu za novu agoniju i novu turu noćnih bdenja koja počinje negde u toku druge godine života.
Odbijanje da se ode u krevet i česta noćna buđenja deo je faze koja u manjoj ili većoj meri pogađa veliki broj dece tokom druge godine života. Obično počinje bezazleno, traženjem još jednog poljupca, vode, šolje mleka, izjavama „Gladan sam“, „Vruće mi je“, „Hladno mi je“, „Bojim se“ ili neutešnim plačem i prelazi u brojna buđenja usred noći. To je, kažu i stručnjaci i iscrpljeni roditelji, dovoljno da se poremeti rutina čitave porodice i da svi ukućani ujutro ustaju s pola snage.
– To je regresija sna koja je tipična za drugu godinu života koja je uzrokovana raznim razvojnim prekretnicama. U ovom periodu odrastanja dete se neprekidno „lomi“ između svojih želja i mogućnosti, bori se sa raznim frustracijama, potrebom da bude nezavisno i da samo odlučuje o tome šta će jesti, šta će raditi i kada će ići na spavanja. E, ovo poslednje je nešto oko čega roditelji, ako žele da im dete ima normalan ritam spavanja makar do puberteta, ne bi smeli ni da pregovaraju ni da popuštaju – kažu dečji psiholozi.
Oni naglašavaju da tokom druge godine, ako to već nije urađeno ranije, dete mora da nauči da najkasnije u 20.30 mora da bude u krevetu, spremno za spavanje. Maženje, čitanje knjiga i pričanje bajki može da se oduži do 21 sat, a onda svetlo mora da bude ugašeno i da dete što pre utone u san. Da bi ovaj plan bio ostvariv, dete tokom dana treba da odrema najmanje sat vremena, a najviše dva sata, jer sve što odstupa od toga, i na gore i na dole, samo kvari noćni san.
– Da biste predupredili pobunu pred spavanje i noćna buđenja gledajte da detetu odlazak u krevet bude što prijatniji. Ne zbrzavajte čitanje priča i pevanje uspavanki, ne izlazite iz sobe bez poljupca i lepe reči, jer će se ono buditi da vas traži, da se uveri da ste tu. S druge strane, ne treba ni da ležite pored njega satima, dok se ono vrti, jer će u tom slučaju očekivati da budete tu svaki put kad tokom noći otvori oči – savetuju dečji psiholozi i naglašavaju da će skoro svako dete prevazići probleme sa snom samo ako roditelji budu dosledni.
Kao i svaka druga faza i regresija sna će proći, a od roditelja zavisi da li će trajati dve-tri nedelje ili čitavu godinu. Pa vi sad vidite šta ćete.
Foto: dreamstime_m_109242281-Famveldman, dreamstime_m_16841430-JesseKunerth
