Beograd, 16. novembar 2023 - Svakoj bebi, tako i prevremeno rođenoj, potreban je kontakt koža-na-kožu sa roditeljem od trenutka rođenja, tokom i nakon boravka u jedincima neonatalne intenzivne nege, kao i primena drugih mera koje će pomoći da bebe prevaziđu zdravstvene i razvojne rizike i što pre odu u porodično okruženje koje im je najpotrebnije, zaključili su roditelji, predstavnici institucija i stručnjaci na okruglom stolu „Mali koraci, veliki pomaci - Omogućimo kontakt koža-na-kožu po rođenju svakoj bebi čak i kad požuri na svet“ koji je organizovan povodom Svetskog dana prevremeno rođenih beba.
Prevremeno rođenje privremeno oduzima detetu ono što mu je najpotrebnije – zagrljaj roditelja čiji miris, glas, otkucaje srca već poznaje. Umesto toga, jedna od petnaest beba rođenih u Srbiji odlazi u izolovano okruženje puno zbunjujućih situacija, nepoznatih osoba, novih i ponekad bolnih iskustava. Prevremeno rođenje je vodeći uzrok smrti dece mlađe od pet godina, a roditeljski dodir je moćna terapija.
Savremeni koncept neonatalnog lečenja, kojoj Srbija teži, uključuje porodično orijentisanu razvojnu negu. Ona podrazumeva aktivno učešće roditelja u brizi o bebi dok boravi u jedinici intenzivnog neonatalnog lečenja, podrazmevajući i svakodnevni prolongirani kontakt koža na kožu. Takođe podrazumeva i primenu metoda kojima se u značajnoj meri imitiraju uslovi u majčinoj utrobi iz koje je dete prerano izašlo uz smanjivanje stimulusa okruženja koji negativno utiču na razvoj deteta.
„Porodično orijentisana razvojna nega dokazano smanjuje morbiditet i mortalitet novorođenčadi i istovremeno stvara uslove za bolji razvoj dece, povezivanje sa roditeljima, emocionalnu dobrobit i bolje mentalno zdravlje. Institut za neonatologiju je pomogao da svih 8 jedinica za intenzivnu neonatalnu negu u Srbiji primenjuju principe porodično orijentisane razvojne nege prema međunarodnim standardima”, smatra prim. dr sc. med. Radmila Mileusnić Milenović, specijalista pedijatrije–neonatolog v.d. direktora Instituta za neonatologiju Beograd.
Tokom pandemije Kovid-19 kontinuitet boravka roditelja uz prevremeno rođeno i bolesno novorođenče u jedinicama intenzivne nege bio je narušen što je značajno uticalo na primenu kontakta koža-na-kožu za prevremeno rođenu novorođenčad kao i druge prakse porodično orjentisane razvojne nege.
Rezultati ankete koju je sprovelo Udruženje roditelja „Mali Div“ u kojoj je učestvovalo oko 500 roditelja prevremeno rođene dece pokazali su da napredni programi razvojne nege i psihološke podrške nisu dostupni velikoj većini roditelja.
„Čak 82% od 500 ispitanih roditelja izjavljuju da im napredni programi razvojne nege nisu bili dostupni. Takođe, 61% odsto roditelja prevremeno rođene dece smatra da im je u periodu nakon prevremenog rođenja deteta ili dece, bila potrebna psihološka podrška, a 68,7% kaže da im ta podrška nije bila dostupna“, rekla je Vera Bikicki, majka prevremeno rođenih blizanaca i predsednica Udruženja roditelja „Mali Div“.
Kako bi se očuvala veza bebe, roditelja i zdravstvenih radnika Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije su u septembru ove godine usvojili Preporuke za boravak majki/posetilaca u jedinici neonatalnog intenzivnog lečenja.
„Roditelje, a posebno majku, ne možemo da posmatramo i tretiramo kao bebinog posetioca. Uvek i svugde, i u vanrednim okolnostima, majka i beba su neraskidiva dijada, i procesi zbrinjavanja, nege i podrške treba da budu usmereni na ovu dijadu kao celinu. Preporuke za boravak majki/porodice u jedinici neonatalnog intenzivnog lečenja definišu niz mera za zdravstvene ustanove i roditelje u cilju sprečavanja i suzbijanja infekcija, a njihovom doslednom primenom uspostavićemo uslove za bezbedan zajednički boravak majke i deteta u jedinicama intenzivnog lečenja“, izjavila je prim dr Ljiljana Stanković, Nacionalna koordinatorka za podršku dojenju i razvojnoj negi novorođenčeta Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Kontinuirano praćenje primene i rezultata porodično orijentisane razvojne nege kao i usmeravanje politika i prakse ka njihovom poboljšanju jedan je od zadataka Instituta i zavoda za javno zdravlje.
„Stvaranje uslova za doslednu primenu principa porodično orijentisane razvojne nege zahteva posvećenost zdravstvenih radnika, roditelja i donosioca odluka. Uspešnost ovakvih mera je vidljiva u svakodnevnim pomacima bebe i u dobrobiti roditelja. Institut za javno zdravlje Srbije ,Dr Milan Jovanović Batut’ i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje će nastaviti sa jačanjem sistema praćenja za primenu ovih mera“, rekla je prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta.
Još jedan značajan oslonac u unapređenju kvaliteta neonatalne zdravstvene zaštite je upravo objavljena publikacija koja definiše nacionalne smernice za Osnovno i specijalizovano zbrinjavanje novorođenčadi koja je nastala u saradnji Ministarstva zdravlja i najeminentnijih stručnjaka u oblasti neonatologije, Udruženja pedijatara Srbije i UNICEF-a. Ovim smernicama podržaće se profesionalni razvoj lekara i ujednačiti i osavremeniti kvalitet rada u svakom delu Srbije.
„Pravo svakog deteta je da dobije najbolju negu u svim okolnostima. UNICEF će, kroz kontinuirana partnerstva u oblasti neonatologije, nastaviti da podržava osnaživanje profesionalaca i uspostavljanje i primenu standarda koji su u najboljem interesu deteta, a koji su od suštinskog značaja za preživljavanje i napredovanje dece. U tome ključnu ulogu imaju roditelji”, smatra dr Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdrave i rani razvoj UNICEF-a u Srbiji.
Dodir je prvo čulo koje se razvija i u bliskoj vezi je sa razvojem svih ostalih čula bebe. Stoga, porodično orijentisana razvojna nega i kontakt koža-na-kožu koja omogućava bebi i roditelju iskustvo povezivanja, upoznavanja, treba da bude zlatni standard brige o prevremeno rođenim bebama širom Srbije.
Foto: dreamstime_m_60091475-InaraPrusakova, dreamstime_m_39113475-MitaStockimages
