Kasni odlazak u krevet usporava um dece
| BBC
Kasni odlazak u krevet i neredovno vreme za počinak mogu da uspore umove dece, tvrdi najnovije istraživanje koje je proučavalo modele spavanja i snagu uma sprovedeno na više od 11.000 sedmogodišnjaka u Velikoj Britaniji.
Deca koja nisu imala fiksno vreme odlaska na spavanje ili su na psavanje išla nakon 21 časa imala su znatno niže rezultate na testovima čitanja i matematike.
Manjak sna može da naruši prirodan ritam tela i negativno da utiče na način na koji mozak uči nove informacije, tvrde autori studije.
Oni su pokušali da saznaju kako tačno izgleda proces učenja kod dece koju su posmatrali od njihove treće godine života pa sve do sedme i da li manjak sna i neredovan odlazak na spavanje mogu da utiču na njihovu sposobnost učenja.
Neredovno vreme odlaska na počinak najčešće je zabeleženo kod dece starosti tri godine, dok je do svoje sedme godine skoro 50 odsto posmatrane dece na počinak išlo između 19.30 i 20.30 časova.
Deca koja nisu imala redovno vreme odlaska na spavanje imala su znatno lošije rezultate na testovima od vršnjaka koji su imali redovno vreme odlaska na počinak.
Ovo je bilo očiglednije u ranom detinjstvu kod devojčica i izgledalo je da je imalo kumulativan efekat na njih.
Istraživači, koje je predvodila Amanda Saker sa Univerzitetskog koledža u Londonu, smatraju da su neredovna vremena odlaska na spavanje najčešće odraz haotičnog porodičnog stanja i da je to, a ne poremećen san, ključan faktor kada je učenje dece u pitanju.
Deca sa ovim neredovnim vremenima spavanja dolazila su iz porodica u lošijem socijalnom položaju i znatno su manje čitala svake večeri pošto je to vreme bilo rezervisano za gledanje televizije.
„Izgleda da je rutina jako bitna za decu. Važno je što ranije uspostaviti redovno vreme odlaska na spavanje, ali nikada nije prekasno za tako nešto“, smatra Sakerova.
Ona je takođe dodala da odlazak u krevet pre 19.30 časova nije uticao na sposobnost učenja kod dece.
Doktor Robert Skot Jup sa Kraljevskog koledža za pedijatriju i zdravlje dece izjavio je da na prvi pogled ovo istraživanje pokazuje da manjak sna čini decu manje inteligentnom ali da su stvari znatno komplikovanije.
„Iako je očigledno da su socijalni i biološki faktori razvoja mozga povezani na jedan kompleksan način, po mom mišljenju, da bi deca funkcionisala na najbolji mogući način, bez obzira na njihovo socijalno poreklo, potrebno je da budu naspavana“, zaključio je Jup.
Slike preuzete sa sajtova hindustantime.com, nativerimedies.com
