Verovatno nema mnogo stvari koje frustriraju više od toga kada vaše dete ne želi jesti hranu koji ste spremili. I dok se faze lošeg apetita kod većine dece javljaju s vremena na vreme i traju po nekoliko dana, kod neke dece to je način na koji funkcionišu. Ponekad je lako kod dece detektovati u čemu je problem, posebno ako su veća, jer se mogu i sama izraziti, međutim kod manje dece do dve i po godine to često nije slučaj.
Uzroci mogu biti različiti i ponekad ih nije najlakše otkriti, a ako vas loš apetit deteta zabrinjava, vreme je da se poigrate detektiva i otkrijete pravi uzrok. Evo, onih osnovnih…
1. Medicinski uzrok – Dok su deca vidljivo bolesna (prehlada, povišena temperatura, bolovi), kao što je slučaj i s odraslim osobama, verovatno neće imati normalan apetit. No roditelji često zanemaruju to da deca imaju smanjeni apetit ako pate od zatvora ili ako imaju problema sa želučanom kiselinom.
2. Senzorni uzrok – Neka deca su jednostavno izbirljiva. Ako im neka hrana ne izgleda lepo na tanjiru i ako im u rukama i ustima ne odgovara teksturi (sluzavo, premekano, pretvrdo, određene boje), tada neće jesti tu hranu. Ako prisiljavate dete da jede tu hranu, postoji mogućnost da će početi s mrštenjem, protestovanjem, izazivanjem refleksa povraćanja, pokazivaće gađenje prema hrani – ukus, miris… S druge strane, neka deca će zbog manjka senzornih sposobnosti u procenjivanju ukusa i strukture hrane trpati u usta prevelike količine hrane odjedanput kako bi dobila tu povratnu informaciju.
Problem je što deca na taj način ne mogu dovoljno sažvakati hranu, što može dovesti do probavnih smetnji (bol u stomaku, povraćanje, zatvor). Takođe, deca zbog toga ne vole jesti mekanu hranu kao što su pire od krompira, sir,spanać i slično, jer u ustima ne dobiv+jaju željenu informaciju o njegovoj strukturi i automatski im ne odgovara.
3. Mehanički uzrok – Roditelji svakako treba da uzmu u obzir da li dete dovoljno žvaće hranu. Dete obično počne pljuvati hranu koju ima već u ustima neko vreme, počne se gušiti hranom, pljuvati napola požvakanu hranu, i na kraju povraćati hranu koja ne izgleda dovoljno sažvakana. Svakako treba uzeti u obzir detetov uzrast u kom se problemi s gutanjem mogu javiti. Na primer, to je uzrast do dve i po godine. Upravo zbog straha da će povraćati i gušiti se s hranom, može početi odbijati hranu.
4. Nedostatak rutine – Kod dece se sve vrti oko rutine, pa tako i kada je u pitanju ishrana. Ako roditelji ne uspostave rutinu redovitih obroka u određeno vreme, sigurno će doći do poremećaja u ishrani, odnosno neće hteti da jedu kada će za to biti vreme.
5. Faze razvoja – Mnogi se roditelji uplaše kada njihovo dete sa otprilike godinu i po ili dve godine, prestane jesti sve što mu se stavi na tanjir, i počne birati i odbijati hranu i zahtevati samo onu omiljenu. Roditelji tada u nadi da dete nešto pojede vrlo često povlađuju detetu pa odustaju od dosadašnjih navika i rutina, što na kraju rezultira odgajanjem izbirljivog deteta, što može trajati godinama, a neke će navike ostati i celi život. Sva deca prolaze kroz faze razvoja, pa će svi pre ili kasnije ispitivati svoje granice. Treba reagovati ako dete počne u potpunosti odbijati hranu. Tada je verojatno u pitanju neki drugi uzrok.
foto: Huffington Post, Lifestyle, Nutrition 4 Family
